„Di Velt": Puna kontrola nad Sobranjem za novi spoljnopolitički pravac

Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Bugarskoj, održanih 19. aprila, izazvali su ozbiljne potrese u političkim kuloarima Brisela. Ubedljiva pobeda stranke Progresivna Bugarska, koju predvodi Rumen Radev, otvorila je pitanje budućeg kursa ove zemlje prema ratu u Ukrajini i jedinstvu Evropske unije. Prema pisanju nemačkog dnevnika „Di Velt”, zvaničnici EU strahuju da bi Radev mogao postati „novi Viktor Orban”, čime bi se dodatno otežalo donošenje odluka o vojnoj i finansijskoj podršci Kijevu.

Prema analizama „Di Velta”, Radev ne krije svoje protivljenje daljem naoružavanju Ukrajine. Njegov politički program zasniva se na tezi da vojna pomoć samo produžava sukob, zbog čega poziva Brisel na korenitu promenu strategije i obnovu dijaloga sa Kremljom. Poseban akcenat Radev stavlja na ekonomsku saradnju, insistirajući na tome da Bugarska ponovo počne sa uvozom ruske nafte kako bi osigurala energetsku stabilnost.

Strahovanja Brisela dodatno podgrejava najava da će Radev, čim formalno preuzme premijersku dužnost, poništiti sve sporazume o isporuci vojne opreme Ukrajini koje je u martu ove godine potpisala prelazna bugarska vlada.

Na izborima održanim prošle nedelje, Progresivna Bugarska osvojila je 44,594 odsto glasova. Ovakav rezultat omogućio je ovoj stranci da obezbedi više od 130 od ukupno 240 mandata u Narodnom sobranju. Sa ovakvom natpolovičnom većinom, Radev ima otvoren put da formira stabilnu vladu bez potrebe za kompromisima sa prozapadnim koalicionim partnerima koji su do sada dominirali političkom scenom u Sofiji.

„Di Velt” ocenjuje da će formiranje ove vlade značiti kraj dosadašnje politike Sofije koja je, uprkos unutrašnjim otporima, pratila liniju NATO-a i EU.

Analitičari upozoravaju da bi unutar Unije mogla biti formirana stabilna koalicija za slabljenje podrške Kijevu, što bi značajno umanjilo efikasnost zajedničke spoljne politike Brisela. Dok se u Sofiji pripremaju za primopredaju vlasti, u Briselu vlada neizvesnost – hoće li Bugarska postati novi unutrašnji front u ionako fragmentiranoj Evropi.