Da li Pjongjang želi ruske Su-35

Prema pisanju Military Watch Magazina, ruski lovac dugog dometa Su-35, namenjen sticanju prevlasti u vazduhu, tokom 2025. godine ostvario je značajan prodor na svetskom izvoznom tržištu, a u stručnim krugovima sve češće se pominje i mogućnost da bi ovaj avion u budućnosti mogao da se nađe i u naoružanju Severne Koreje.

Prema navodima tog lista, procureli dokumenti ruske vlade pokazuju da je tokom 2025. godine naručeno 48 aviona za preopremanje iranskog vazduhoplovstva, kao i još šest letelica za potrebe Etiopije. Uz isporuku 18 aviona Alžiru od februara iste godine, to je dovelo do petostrukog rasta potvrđenih izvoznih porudžbina za Su-35. Tako je broj prodatih aviona, u odnosu na raniju prodaju 24 lovca Kini, porastao na ukupno 96 letelica isporučenih ili naručenih za četiri strana klijenta.

Kako je ruski odbrambeni sektor u međuvremenu značajno povećao proizvodne kapacitete za Su-35, otvoren je prostor za spekulacije o novim potencijalnim kupcima. U tom kontekstu, Military Watch Magazine navodi da bi Severna Koreja mogla da se pojavi kao budući klijent, posebno u svetlu sve bližeg strateškog partnerstva Moskve i Pjongjanga. Takve procene dodatno su podgrejane mogućnošću da Rusija pokuša da pronađe način da zaobiđe postojeća ograničenja iz režima sankcija i embarga na oružje.

Interesovanje severnokorejskih zvaničnika za ruske borbene avione, kako se podseća, nije novo. Još u septembru 2023. godine delegacija iz Pjongjanga obišla je proizvodne pogone u Komsomoljsku na Amuru, gde je imala uvid u kokpit Su-57 i pratila probni let novoizgrađenog Su-35. To je u analitičkim krugovima protumačeno kao signal da Severna Koreja pažljivo prati ruske programe razvoja savremenog borbenog vazduhoplovstva.

Prema oceni magazina, kako je Moskva sve više zavisila od severnokorejske podrške u kontekstu rata u Ukrajini i šireg sukoba sa NATO-om, sve češće su se pojavljivale procene da bi Rusija mogla da traži kompenzaciju ne samo u transferu tehnologije, već i u direktnoj prodaji savremenih lovaca. Navodi se i da je Pjongjang, prema ranijim izveštajima južnokorejske obaveštajne službe, još sredinom prošle decenije pokazivao interesovanje za nabavku Su-35, mada te informacije nikada nisu zvanično potvrđene.

Iako Severna Koreja raspolaže jednom od najvećih i najsamostalnijih odbrambenih industrija na svetu, sposobnom da pokrije gotovo sve potrebe Korejske narodne armije, od podmornica i razarača do modernih tenkova, njeno ratno vazduhoplovstvo i dalje važi za najslabije tehnološki razvijen rod vojske. Uprkos snažnoj i gustoj mreži raketa zemlja–vazduh, koja se kontinuirano modernizuje, nedostatak modernih borbenih aviona ostaje jedna od ključnih slabosti severnokorejske odbrane.

U tom smislu, Su-35 se nameće kao potencijalno prelazno rešenje. Iako je reč o velikom i skupom avionu sa visokim operativnim troškovima, u analizi se ukazuje da bi povlačenje nekoliko bataljona zastarelih lovaca, poput MiG-19 ili MiG-21, moglo da otvori prostor za finansiranje eskadrile modernijih ruskih letelica. Prema tim procenama, bataljon od 12 do 14 aviona koštao bi oko milijardu dolara, što se u odnosu na obim vojne razmene između dve zemlje smatra relativno dostižnim izdatkom.

Istovremeno, navodi se da bi Su-35, uprkos nespornim sposobnostima, u istočnoazijskom okruženju bio suočen sa ozbiljnim ograničenjima. Razlog je činjenica da su u tom regionu već široko raspoređeni lovci pete generacije, pa bi avion generacije „4++“ od početka bio u nepovoljnijem položaju u odnosu na najsavremenije konkurente. Ipak, ta slabost mogla bi delimično da bude ublažena ukoliko bi Severna Koreja ove avione koristila pre svega kao podršku sopstvenoj slojevitoj protivvazdušnoj odbrani, gde bi njihovi senzori i sposobnost umrežavanja mogli da značajno unaprede pregled bojišta.

Military Watch Magazine zaključuje da bi eventualna nabavka Su-35 za Pjongjang mogla da ima karakter privremenog rešenja, načina da se severnokorejsko vazduhoplovstvo postepeno uvede u eru savremenijih borbenih sistema do trenutka kada Rusija bude u mogućnosti da ponudi naprednije platforme, poput Su-57M1, čija se šira dostupnost očekuje početkom naredne decenije. Upravo ta perspektiva, navodi se, umanjuje dugoročnu privlačnost Su-35, iako njegova niža cena i brža isporuka ostaju važne prednosti za potencijalne kupce.