Anđelković priziva krvave scenarije za predsednika Srbije

U skandaloznom gostovanju na televiziji N1, politički analitičar Dragomir Anđelković otvoreno je povukao paralele između kraja najozloglašenijih diktatora 20. veka i budućnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ne skrivajući da u srpskom društvu priželjkuje eksploziju koja bi dovela do nasilnog pada režima.

Umesto argumentovane političke priče, gledaoci su bili svedoci opasnih istorijskih analogija u kojima se direktno aludira na fizičku eliminaciju šefa države. Anđelković je, podsećajući na svoje prethodne izjave, fokus stavio na sudbine Nikolaja Čaušeskua, Benita Musolinija i Adolfa Hitlera.

Tokom svog izlaganja, Anđelković je detaljno elaborirao kako su završavali lideri koje on vidi kao pandane današnjoj vlasti u Srbiji. Citirajući svoje ranije stavove, on je istakao:

„Čaušesku se preračunao i pao jer narod ima granice strpljenja. Mislim da se Vučić uplaši kada čuje te stvari – pad Musolinija, pad Čaušeskua, šta se na kraju desilo sa Hitlerom.“

Podsećanja radi, Musolini je likvidiran i javno obešen, Čaušesku je streljan nakon prekog suda, dok je Hitler izvršio samoubistvo u bunkeru. Povlačenje ovakvih paralela u kontekstu aktuelne političke borbe u Srbiji ne ostavlja mnogo prostora za drugačije tumačenje osim kao otvoreno prizivanje najcrnjeg scenarija za legitimno izabranog predsednika.

Anđelković se nije zaustavio samo na istoriji, već je ponudio i konkretne modele za budućnost, pominjući događaje iz Jerevana i dolazak Nikole Pašinjana na vlast kroz ulične proteste.

„Opšta apatija se pretvorila u eksploziju i oni koji su bili nesložni protiv njega, postali su složni te noći da nastave s protestima dok režim ne padne“, izjavio je Anđelković, jasno ukazujući na to da se rešenje ne traži na biralištima, već kroz konfrontaciju.

Interesantno je da Anđelković priznaje moć sadašnje vlasti kroz izborni proces, ali to pokušava da relativizuje tvrdnjom da se vlast zapravo plaši onoga što dolazi posle zatvaranja birališta. Prema njegovim rečima, instaliran je režim koji počiva na volji jednog čoveka, a svojim političkim neistomišljenicima poručuje da će se oni koji danas služe državi sutra bacati kamenje na njega da bi se spasavali.

Ovakav narativ, koji sve češće zauzima prostor u određenim medijima, ne samo da radikalno izlazi iz okvira demokratskog dijaloga, već direktno podstiče na nestabilnost i nasilje kao legitimno sredstvo političke borbe. Dok se Srbija suočava sa brojnim spoljnopolitičkim izazovima, poruke koje prizivaju streljanja i vešanja postaju jedini preostali „argument“ onih koji podršku građana ne mogu da dobiju na demokratskim izborima.