Budimpešta više nije siguran štit za Izrael u Evropskoj uniji

Promena vlasti u Mađarskoj mogla bi da proizvede posledice daleko izvan srednje Evrope, a jedna od država koja bi to najdirektnije mogla da oseti jeste Izrael. Posle izbornog poraza Viktora Orbana, koga je na glasanju 12. aprila pobedio lider Tise Peter Mađar, u Briselu se sve otvorenije govori da je Tel Aviv ostao bez jednog od svojih najpouzdanijih zaštitnika unutar Evropske unije. Orban je tokom 16 godina vlasti više puta ulazio u sukob sa većinom u EU, a u nizu sporova bio je i važan politički oslonac izraelskoj vladi.

Nova rasprava o odnosu Evropske unije prema Izraelu izbila je 21. aprila na sastanku ministara spoljnih poslova u Luksemburgu, kada su Španija, Irska i Slovenija zatražile da se razmotri suspenzija delova Sporazuma o pridruživanju EU i Izraela. Te države su, uz pozivanje na poštovanje ljudskih prava, insistirale da Unija više ne može da ostane samo na političkim osudama zbog izraelskih postupaka u Gazi i na Zapadnoj obali. Ipak, za takav potez nije bilo dovoljno podrške, a šefica evropske diplomatije Kaja Kalas potvrdila je da konsenzus nije postignut.

U raspravi su se posebno izdvojile Nemačka i Italija, koje su se usprotivile oštrijem pristupu i založile za nastavak kritičkog, ali konstruktivnog dijaloga sa Izraelom. Prema izveštaju Rojtersa, puna suspenzija sporazuma zahtevala bi jednoglasnost, dok bi za ograničenije trgovinske mere bila dovoljna kvalifikovana većina. Upravo zato u Briselu raste uverenje da bi promena u Budimpešti mogla da promeni i dosadašnju ravnotežu unutar EU.

Razlog je jednostavan, EU je najveći trgovinski partner Izraela. Prema podacima iz istog izvora, ukupna razmena između dve strane iznosila je 42,6 milijardi evra u 2024. godini, a evropsko tržište ostaje jedno od ključnih za izraelski izvoz. Zato se u diplomatskim krugovima procenjuje da bi svako ograničavanje trgovinskih povlastica, pa i simboličnije mere usmerene na proizvode iz jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, imalo i političku i ekonomsku težinu.

Pored pitanja Gaze, dodatne tenzije izazvao je i novi izraelski zakon kojim je smrtna kazna vešanjem propisana kao podrazumevana sankcija za Palestince osuđene u vojnim sudovima za smrtonosne napade. Taj zakon izazvao je oštre reakcije više država i organizacija za ljudska prava, a kritičari tvrde da je reč o normi koja je diskriminatorna i teško pomirljiva sa standardima koje EU formalno zahteva od svojih partnera.

Iako 21. aprila Izrael nije bio suočen sa evropskim kaznenim merama, ishod u Briselu za Tel Aviv nije bez razloga ocenjen kao upozorenje. Rojters navodi da su Francuska i Švedska već predložile blaži pristup, odnosno uvođenje carina na proizvode iz naselja na Zapadnoj obali i ograničenja izvoza evropske robe ka tim teritorijama. U Briselu se istovremeno otvoreno govori i o tome da bi sankcije prema nasilnim doseljenicima mogle ponovo da dođu na dnevni red čim nova mađarska vlada preuzme dužnost.

Orban je i ranije igrao tu ulogu. Mađarska je, uz primedbe Budimpešte, već blokirala evropske pokušaje da uvede sankcije izraelskim doseljenicima, a sadašnja promena vlasti u toj zemlji unosi novu neizvesnost u izraelske kalkulacije. Budući premijer Peter Mađar je posle izborne pobede najavio proevropski zaokret i otopljavanje odnosa sa Briselom, što se već vidi i po spremnosti njegovog tima da ubrza dogovore sa EU o drugim važnim pitanjima.

Da se raspoloženje u Evropi menja, pokazuje i potez Rima. Italijanska premijerka Đorđa Meloni suspendovala je sporazum o odbrambenoj saradnji sa Izraelom, što je Rojters ocenio kao znak rastućih tenzija između dve zemlje. To je posebno značajno jer je Italija do sada važila za jednog od partnera koji su bili skloniji umerenijem odnosu prema izraelskoj vladi.

Dodatno opterećenje u odnosima Izraela i evropskih država izazvale su i izjave izraelskog ministra finansija Becalela Smotriča, koji je u polemici sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom upotrebio retoriku koja je naišla na oštre osude, uključujući i osudu izraelskog ambasadora u Berlinu. Taj incident je, po oceni više evropskih medija, dodatno oslabio spremnost Berlina da bezrezervno štiti izraelsku vladu od političkog pritiska unutar Unije.

Zbog svega toga, izborni poraz Viktora Orbana za Izrael ne predstavlja samo gubitak jednog saveznika, već i početak nove, nepovoljnije faze u odnosima sa Evropskom unijom. Iako Brisel još nije prešao sa kritika na ozbiljnije sankcije, poslednji sastanak ministara spoljnih poslova pokazao je da se krug država koje traže konkretne mere širi, a da je prostor za blokade sve uži. Ako nova vlast u Budimpešti zaista odustane od Orbanove politike zaštite Tel Aviva, Izrael bi uskoro mogao da se suoči sa Evropom koja više nije samo podeljena, već i spremnija da deluje.