Za majske letove ka Egiptu doplata za gorivo 35 evra

U Evropi bi već krajem maja moglo doći do otkazivanja letova zbog nedostatka avio-goriva, upozorila je Međunarodna asocijacija vazdušnog saobraćaja (IATA). Generalni direktor ove organizacije Vili Volš je, kako je navedeno na njihovom zvaničnom sajtu, ocenio da su procene Međunarodne energetske agencije o mogućim nestašicama „ozbiljne i zabrinjavajuće”.

Prema njegovim rečima, problemi sa snabdevanjem već su prisutni u pojedinim delovima Azije, dok se u Evropi očekuje pojačan pritisak na tržište u narednim nedeljama. Avio-kompanije nastoje da obezbede alternativne lance snabdevanja, ali se istovremeno pozivaju vlasti da pripreme jasne i koordinisane planove u slučaju uvođenja racionalizacije. U IATA ističu da bi, ukoliko do ograničenja zaista dođe, bilo neophodno razmotriti i privremene mere poput ublažavanja pravila za dodelu slotova na aerodromima, kako bi se ublažili poremećaji u vazdušnom saobraćaju. Trenutno nema masovnih otkazivanja zbog nedostatka goriva, ali avio-kompanije već smanjuju broj letova zbog rasta cena, dok se pravi poremećaji očekuju od kraja maja. Istovremeno, putnici već plaćaju i do 100 evra više po karti.

Kompanija KLM je, na primer, već otkazala više od 150–160 letova u Evropi, dok „Lufthanza”„Rajaner” i „Skandinevijan erlajns” smanjuju broj linija. Evropski mediji prenose da se pravi masovni otkazi očekuju od kraja maja, ako se situacija ne popravi i za sada se sve svodi na takozvane preventivne rezove kojima pribegavaju kompanije. Ono šo putnike najviše interesuju su doplate karata koje u ovom trenutku na dugim letovima, po putniku, iznose 88 evra, a na maršrutama unutar Evrope 29 evra. S obzirom na to da su karte već sada skuplje može se očekivati da cene dodatno rastu jer se pretpostavlja da će biti manje letova. Stručnjaci iz ove industrije napominju da su se cene avio-goriva gotovo udvostručile od početka krize, kao i da Evropa ima zalihe od oko šest nedelja, ukoliko se snabdevanje ne normalizuje.

U industriji koja funkcioniše po principu precizno usklađenih kapaciteta, dovoljno je nekoliko „karika” da popusti da bi se poremećaj prelio na cene karata, dostupnost destinacija i konačno – odluke putnika. Nestašica avio-goriva nije samo tehnički problem, jer to ima direktan uticaj na turizam. Ako dođe do otkazivanja ili smanjenja broja letova, destinacije koje zavise od avio-saobraćaja (poput ostrva ili udaljenih turističkih zona) mogu ostati bez značajnog dela gostiju. To znači praznije hotele, otkazane aranžmane i pad prihoda, posebno u špicu sezone. S druge strane, manji broj letova obično znači veće cene. To direktno pogađa turiste sa ograničenim budžetom, koji odlažu putovanja ili biraju bliže destinacije do kojih mogu kolima ili autobusom.

Aleksandar Seničić, direktor Jute, kaže da za sada nema informacija o eventualnim restrikcijama ili otkazivanjima letova, kao i da verovatno imamo rezerve kerozina čim „Er Srbija” najavljuje i nove linije.

– Najave IATA se, pretpostavljam, odnose na komercijalne letove koji nisu isplativi i koje kompanije u ovom trenutku otkazuju kako bi se racionalizovala potrošnja goriva. Ne verujem da će se to odnositi na najvažnije linije, posebno uoči turističke sezone – kaže naš sagovornik. Turističke agencije su, kako saznajemo u Juti, dobile obaveštenje od „Er Kaira” za letove koji su planirani u maju da će doplata za putnike iznositi 35 evra, dok je preostalih 70 evra avio-prevoznik preuzeo na sebe.

– Dobili smo kalkulaciju i ukupna doplata za gorivo, koje je od momenta uplate aranžmana poskupelo duplo, trebalo bi da iznosi 105 evra. Međutim, veći deo te doplate preuzima kompanija kako bi stimulisala putnike da ne otkazuju letove. Njihova obaveza je da nas to obaveste mesec dana pre leta, a agencije to putnicima treba da jave 21 dan pre polaska na put. U ovom slučaju smo to uspeli – kaže Seničić. Na pitanje kako otkazivanje letova može da se odrazi na turizam, on kaže da bi to bilo vraćanje u period korone, ali da ne veruje da će se to desiti, jer je reč o ogromnoj industriji koja obrće milijarde evra i od koje neke evropske zemlje žive.

Seničić pominje paniku koju je, na primer, EES sistem izazvao u Španiji i Portugaliji, jer britanski turisti kojih je najviše u ovim zemljama otkazuju putovanja kako bi izbegli čekanja. Grci su, na primer, ukinuli obavezu registracije za goste iz Velike Britanije, što znači da se niko lako ne odriče zarade.