Makron: Sankcije Rusiji i zajam Ukrajini snažan signal Moskvi

BRISEL – Evropska unija formalno je odobrila 20. paket sankcija protiv Rusije i zajam od 90 milijardi evra Ukrajini, što je francuski predsednik Emanuel Makron ocenio kao „snažan signal” Moskvi i potvrdu da Evropa namerava da nastavi podršku Kijevu.

Makron je, povodom odluke Brisela, poručio da pozdravlja odobravanje evropskog zajma Ukrajini, navodeći da ta mera pokazuje rešenost EU da nastavi finansijsku i političku podršku Kijevu.

„Pozdravljam zajam EU Ukrajini, što je veoma snažan signal i pokazuje našu odlučnost da nastavimo da podržavamo Ukrajinu. Sporazum postignut o 20. paketu sankcija je takođe jasan signal Rusiji”, naveo je Makron na društvenoj mreži Iks.

Francuski predsednik dodao je da Evropa „drži reč” i da će, kako je naveo, „čvrsto stajati” kada je reč o podršci Ukrajini i pritisku na Rusiju.

Prema saopštenju Saveta EU, 20. paket restriktivnih mera obuhvata nova ograničenja usmerena na ruske prihode od energenata, vojnoindustrijski kompleks, trgovinu, finansijske usluge i kripto-sektor. U Briselu navode da je cilj paketa da dodatno ograniči sposobnost Moskve da finansira i nastavi rat u Ukrajini.

Poseban deo mera odnosi se na energetski sektor i takozvanu „flotu u senci”, odnosno tankere koji se, prema tvrdnjama EU, koriste za transport ruske nafte i zaobilaženje ograničenja. Nove mere uključuju dodatna ograničenja za plovila, zabrane pristupa lukama i zabrane pružanja pojedinih usluga u pomorskom transportu.

Značajan deo sankcija usmeren je i na finansijski sektor. EU uvodi zabranu transakcija sa 20 ruskih banaka, kao i mere protiv pojedinih finansijskih institucija u trećim zemljama za koje Brisel tvrdi da su povezane sa zaobilaženjem sankcija ili ruskim sistemom finansijskih poruka. Dodatno su obuhvaćene i mere u vezi sa kriptovalutama i digitalnim finansijskim kanalima.

Novi paket odnosi se i na rusku vojnu industriju. Sankcionisane su kompanije i lica povezani sa proizvodnjom vojne opreme, uključujući dronove, a proširena su i ograničenja na izvoz robe i tehnologija koje bi, kako navodi EU, mogle biti upotrebljene za jačanje ruskog odbrambenog sektora. Mere se odnose i na određene subjekte u trećim zemljama, među kojima su Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kazahstan, Uzbekistan i Belorusija.

Paralelno sa sankcijama, EU je odobrila Ukrajini zajam od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da je reč o meri namenjenoj podršci glavnim finansijskim potrebama Ukrajine i njenoj sposobnosti da se brani.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je da bi prva tranša od 45 milijardi evra, predviđena za 2026. godinu, mogla biti isplaćena još u ovom kvartalu. Prema njenim rečima, jedna trećina zajma namenjena je budžetskim potrebama Ukrajine, dok će dve trećine biti usmerene na odbranu.

Odluka je usvojena nakon višemesečnog zastoja unutar EU. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas ocenila je da je Brisel „konačno probio zastoj”, poručivši da Unija istovremeno obezbeđuje novu podršku Ukrajini i pojačava pritisak na Rusiju.