Odlazak Rusa doveo do invazije muslimana na Baltik

VILjNUS – U Litvaniji se otvorila javna rasprava o migraciji, integraciji i verskim pravima nakon što je muslimanska zajednica u Viljnusu zatražila izgradnju džamije u glavnom gradu. Zahtev je naišao na protivljenje gradonačelnika Viljnusa Valdasa Benkunskasa, koji smatra da bi prioritet državne politike trebalo da bude stroža kontrola migracija i jasniji uslovi za dugoročni boravak stranaca.

Benkunskas je, komentarišući inicijativu, naveo da u Litvaniji već postoje džamije, ali i da podaci o boravišnim dozvolama pokazuju da veliki broj stranaca iz zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom u zemlji živi na osnovu privremenih dozvola.

„Godišnji podaci Odeljenja za migracije pokazuju da hiljade stranaca koji dolaze iz islamskih zemalja žive na osnovu privremenih dozvola, dok samo stotine podnose zahtev za stalne dozvole boravka. Možda deluje nelogično graditi džamiju za privremene stanovnike Viljnusa”, izjavio je gradonačelnik.

On je istovremeno naglasio da sloboda veroispovesti u Litvaniji i Viljnusu nije dovedena u pitanje, ali je pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova da pooštri uslove za strance koji žele dugoročno da ostanu u zemlji, uključujući i obavezu učenja litvanskog jezika.

Predstavnici muslimanske zajednice odbacuju takve ocene, tvrdeći da se pitanje verskog prostora ne može svesti samo na migracioni status vernika. Muftija Aleksandras Beganskas, šef Saveta muslimanskih zajednica Litvanije, naveo je da je interesovanje za islam u zemlji u porastu i da postojeći molitveni prostori više ne mogu da prime sve vernike.

„Sve sobe u našoj četvorospratnici su pune, ljudi se mole na stepenicama”, rekao je Beganskas, ističući da većinu vernika u Viljnusu čine doseljenici iz muslimanskih zemalja.

Prema njegovim rečima, oni žele da u Litvaniji žive u skladu sa svojom religijom, a zahtev za izgradnju džamije predstavlja pokušaj da se verski život organizuje na uređen i institucionalan način.

Raspravu je dodatno podstakla činjenica da Litvanija poslednjih godina beleži značajan rast broja radnika iz zemalja van Evropske unije. Posle dugogodišnjeg odliva domaćeg stanovništva, naročito nakon ulaska Litvanije u EU 2004. godine, lokalna privreda sve više zavisi od uvozne radne snage.

Prema podacima koji se navode u litvanskoj javnosti, od početka ove godine u zemlji je radilo više od 158.000 državljana trećih zemalja, što je rast od 12,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan broj stranih radnika dostigao je oko 174.500, dok Litvanija ima približno 2,8 miliona stanovnika.

Sastav najvećih stranih zajednica u zemlji takođe se menja. Dok su prethodnih godina među najbrojnijima bili Belorusi i Ukrajinci, sve je vidljiviji rast broja radnika iz Centralne Azije, posebno iz Uzbekistana i Tadžikistana, kao i iz Indije. Litvanska preduzeća, koja su ranije radnu snagu često nalazila u Ukrajini i Belorusiji, zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti sve više se okreću drugim tržištima rada.

Direktorka litvanskog Odeljenja za migracije Evelina Gudzinskajte navela je da većina doseljenika iz Centralne Azije radi na manje kvalifikovanim poslovima. Slično ocenjuju i u Litvanskom zavodu za zapošljavanje, gde ističu da stranci popunjavaju praznine u zanimanjima za koja nema dovoljno domaće radne snage.

Takav proces, međutim, ima i društvene posledice. Sa rastom broja migranata postepeno se menja verski i kulturni pejzaž Viljnusa. Prema navodima lokalnih medija, broj muslimana koji prisustvuju molitvama petkom u glavnom gradu značajno je porastao, a sve češće se otvaraju i pitanja dostupnosti halal hrane, verskih prostora i načina integracije novih zajednica.

Slične rasprave vode se i u Letoniji, gde su zakoni o imigraciji stroži nego u Litvaniji, ali je i tamo primetan rast broja radnika iz zemalja van EU. Prema dostupnim podacima, u Letoniji je registrovano nešto manje od 23.000 radnika iz trećih zemalja, dok ih najviše dolazi iz Uzbekistana, Indije, Belorusije, Tadžikistana i Ukrajine.

U baltičkim državama, koje se već decenijama suočavaju sa demografskim padom, odlivom mladih i nedostatkom radne snage, pitanje migracija sve više postaje jedna od ključnih političkih tema. Sa jedne strane, privredi su potrebni radnici, a sa druge, sve je izraženija zabrinutost dela javnosti zbog sposobnosti institucija da sprovedu integraciju, očuvaju društvenu koheziju i spreče stvaranje paralelnih zajednica.

Zahtev za izgradnju džamije u Viljnusu zato je prerastao okvir lokalnog urbanističkog pitanja. On je postao simbol šire rasprave o tome kako male evropske države, suočene sa demografskim padom i potrebom za stranom radnom snagom, mogu da pomire ekonomske interese, verske slobode i očekivanja domaćeg stanovništva.