U Tiranu došao po zlato

Moralo je da se dogodi, neko to sve gleda i želi da ispravi detalje iz prošlih dana. Na SP u Zagrebu, septembra prošle godine, Georgij Tibilov izgubio je polufinalni meč od Uzbekistanca Ališera Ganieva pri rezultatu 5:5. Tu nije bio kraj, u meču za bronzu na 1:1, pravilom prvog osvojenog boda, izgubio je bronzanu medalju u duelu sa Hračom Pogosijanom iz Jermenije. Bilo je sličnih duela i ranije, iz ovog fokusa ova su najsvežija.

I u sredu, divno veče, zvezde na nebu, a u dvorani Olimpijskog parka u Tirani, sluša se Bože pravde, slika za vijek vjekova. Na pobedničkom postolju junak priče, Georgij Tibilov, novi šampion Starog kontinenta u kategoriji do 60 kilograma. Kad je sa zastavom Srbije počasnim krugom na strunjači ovekovečio veliki trijumf, usledili su aplauzi sa tribina.

Prošla je ponoć, kročilo se u četvrtak, a u foajeu hotela „Fafa”, u mestu Golem, blizu Drača, opušteno na dvosedu sedi Tibilov. Ekskluzivna priča za Sportski žurnal je krenula sama od sebe, uostalom, zna se i zbog čega.

„Kad sam došao u Srbiju 2023. da nastupam pod njenom zastavom, prvi ste pisali o meni, pred Evropsko u Zagrebu pitali ste me šta očekujem na debiju, a ja odgovorio zlatnu medalju. Bio je prisutan tadašnji predsednik RSS Željko Trajković i rekao mi je da usporim, doći će vreme za zlato. Tada sam osvojio bronzu i bio presrećan, a svi oko mene još i više. Na startu sam uzvratio za dobrošlicu”, počeo je priču sjajni član šampionskog Proletera.

Lane ste, pre godinu dana, osvojili srebro na EP u Bratislavi?

Izgubio sam zlato – nasmejao se reprezentativac. – Azer Zahid Mamadli je slavio, sad je izgubio u Tirani polufinale, a video sam nas u novom okršaju, hteo sam da uzvratim, da pokažem da sam bolji.

Pokazali ste protiv Jermena Surena Agadžanina da ste najbolji?

Jesam, ali je bilo užasno teško. Pazite, nikad se ne može do medalje na lak način. Svaki rvač se priprema da ostvari rezultat za odličje, niko se nikad ne želi predati i otud je zlatna medalja vrh iznad kojeg je samo nebo. Mnogo, mnogo napora, odricanja i žestokog rada treba da bi se ostvario uspeh u sportu kakvo je rvanje.

Kompletirali ste kolekciju, imate sve tri medalje sa šampionata Starog kontinenta?

Ovo je bila, kako se kaže, treća sreća. Sve postepeno. Od onih sam koji ne žuri, korak po korak i sve se stigne. Ko previše žuri, može i da ne stigne do željenog cilja.

Da li ste očekivali zlato u Tirani?

Došao sam u glavni grad Albanije po zlato. Nisam gledao ko će da bude sa druge strane, to me nije zanimalo i fokusirao sam se da pružim najviše što mogu. Četiri meseca spremao sam se za ovaj trijumf, gotovo da nisam imao pauze u trenažnom procesu. Znao sam kakva je taktika svakog u kategoriji, dobro sam analizirao sa trenerom Vojislavom Trajkovićem i došli smo do uspeha.

Prvi put ste slušali Bože pravde na pobedničkom postolju?

Trčao sam sa zastavom Srbije po strunjači, slušao himnu, daj, Bože, da tako bude više puta. Imam šansi, neću da baksuzram, ali na svakom takmičenju borim se za vrh. Sledeće Svetsko je na jesen na Bahreinu, kažem da ne žurim, ali ću da napadnem medalju.

Prvu medalju osvojenu za Srbiju 2023. posvetili se majci Izabeli i sestri Tamari. A, ovu, najsjajniju?

Mama i sestra su prve čestitale, gledale su finalni meč, razgovarali smo. Ovo zlato je takođe za njih, ali i za sve one koji me vole iz srca, za ljude iz Srbije koji su mi sve ovo omogućili. Svakome ko meni želi dobro u ovome čime se bavim, ja želim deset puta više u njihovim poslovima. Dajem sve od sebe da uzvratim Srbiji osvojenim medaljama, za ono što mi je pruženo, da obradujem ljude iz RSS.

Rekli ste ranije, nije tajna, da nagrade za trofeje idu porodici?

Ne razmišljam sad o tome, to je lično, a meni je porodica iznad svega i uvek pomažem, ja sam sin i brat i znam šta i kako treba.

U nekoliko ranijih razgovora rekli ste da pobede dođu i prođu i...

Najvažnije je kakav si čovek, kakvo ti je srce i šta u njemu nosiš. Uvek stojim iza toga da će biti uspeha i da će u jednom periodu izostati, ali je iznad tih medalja ljudskost najvažnija. Kad nje nema, gubi se prijateljstvo i mnogo toga. A, ja želim da imam prijatelje za čitav život.

Zlatna medalja stigla je nekoliko dana pred rođendan, u subotu slavite 26?

Lepši poklon nisam mogao dobiti. Lepo sam zaređao, četiri medalje su osvojene za kratko vreme i idem po nove.

Olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu najavljene su kao glavni projekat srpskog sporta?

I treba da je tako. To je vrh vrhova i sve što sada radimo, dobra je priprema za Igre. One su, kao i kod drugih, moj najveći cilj. Medalja iz Los Anđelesa bila bi kruna, pripremam se da je osvojim – istakao je Georgij Tibilov.

Izuzetan odnos sa trenerom

Dotakao se šampion i odnosa sa trenerom Vojislavom Trajkovićem:

„U timu imamo izuzetan. Svakome od nas pomaže i mimo strunjače i više je od trenera. Njegovu dobrotu nikad ne želimo da koristimo na uštrb tima. Njegova je prva i poslednja. Osvojio sam tri Evropske medalje, sve tri s njime na kormilu reprezentacije. Dovoljno da sam zahvalan i da poštujem za svagda”.

Rođen u Vladikavkazu

Podsetio je Tibilov:

„Rođen sam u Vladikavkazu, tamo je rvanje sport broj jedan i u drugim reprezentacijama dosta je zemljaka. Na ovom Evropskom u Tirani bio sam jedini u grčko – rimskom stilu iz moga regiona, u slobodnom ih je daleko više”.

Štefanek: Pokazao da je veliki borac

Olimpijski šampion iz Rija i najbolji u istoriji srpskog rvanja, Davor Štefanek, prošle godine na EP, kad je Tibilov bio drugi, za Žurnal je doslovce rekao:

„Ne znam kad sam zaplakao, naterao mi je suze, ovako se bori za Srbiju”.

A u sredu veče:

„Pokazao je da je veliki borac, da nikad ne uzmiče, da ne zna za predaju. Svaka mu čast i na zlatu i na predstavljanju reprezentativnog tima i Srbije”.

Trajković: Adut za OI

Trener Vojislav Trajković, takođe ima samo reči hvale za pulena:

„Georgij je sjajan radnik, njemu se nikad ne treba nešto reći dva puta. Odan je rvanju i od prvog dana pod zastavom naše zemlje, maksimalno je posvećen. Od 2023. godine osvojio je tri evropske i svetsku medalju za Srbiju, to je malo ko, sa daleko dužim stažom, uspeo. Naš je adut za odličje u Los Anđelesu 2028 godine”.