Naziru se obrisi nove mađarske vlade

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Formiranje nove vlade u Mađarskoj, nakon ubedljive izborne pobede stranke Tisa, koju predvodi Peter Mađar, ulazi u završnu fazu, dok javnost postepeno dobija uvid u sastav budućeg kabineta i prioritete nove izvršne vlasti. Prema do sada objavljenim informacijama, novi kabinet će biti kombinacija politički angažovanih ličnosti i stručnjaka iz različitih oblasti.

Jedna od ključnih figura u vladi biće Balint Ruf, koji je imenovan za šefa posebnog ministarstva zaduženog za kabinet premijera. U pitanju je pozicija od izuzetnog značaja, s obzirom na to da obuhvata koordinaciju rada ministarstava i direktnu povezanost sa premijerom. U prvom obraćanju medijima, Ruf je poručio da će „efikasnost i transparentnost biti temelj rada nove vlade”, naglasivši da građani „očekuju brze, ali odgovorne promene”.

Čelnik u resoru ruralnog razvoja, jednom od ključnih za zemlju sa značajnim agrarnim potencijalom, biće Viktorija Lorinc, pravnica sa iskustvom u lokalnoj samoupravi. Ona je istakla da će prioritet biti „oživljavanje manjih zajednica i podrška domaćim poljoprivrednicima”, uz najavu novih programa subvencija i bolje iskorišćenosti evropskih fondova.

Za ministra finansija predložen je Andraš Karman, ekonomista koji se zalaže za fiskalnu disciplinu i veću transparentnost javnih finansija. Resor ekonomije i energetike trebalo bi da preuzme Ištvan Kapitanj, dok je za ministarku spoljnih poslova predložena Anita Orban. Ona je već najavila „resetovanje odnosa sa evropskim partnerima i aktivniju diplomatsku ulogu Mađarske u okviru Evropske unije”.

Prema najavama iz kruga bliskog mandataru, nova vlada mogla bi da ima veći broj ministarstava nego prethodna – oko šesnaest, što ukazuje na nameru da se pojedine oblasti, poput zdravstva, obrazovanja i zaštite životne sredine, izdvoje u zasebne resore. Takav pristup, kako ocenjuju analitičari, može da omogući fokusiranije kreiranje politike, ali istovremeno nosi rizik od složenije koordinacije.

Konstitutivna sednica parlamenta, na kojoj će se glasati o izboru premijera, očekuje se 9. ili 10. maja. Ukoliko Peter Mađar dobije podršku poslanika, što se sa postojećom dvotrećinskom većinom smatra izvesnim, uslediće polaganje zakletve i formalno stupanje na dužnost nove vlade. Prema uobičajenoj proceduri, ministri će zakletvu položiti istoga dana ili neposredno nakon izbora premijera.

Dvotrećinska većina omogućava novoj administraciji da relativno brzo menja zakone i ustavni okvir, što je u mađarskom političkom sistemu od posebne važnosti. Upravo zato, pažnja javnosti usmerena je, kako na kadrovska rešenja, tako i na konkretne mere koje će vlada preduzeti u prvim mesecima svog mandata.

U prvom obraćanju nakon izborne pobede, Peter Mađar poručio je da će prioriteti biti „obnova institucija, borba protiv korupcije i vraćanje poverenja građana u državu”. On je tada naglasio da „Mađarska mora ponovo da postane predvidiv i pouzdan partner unutar Evropske unije”, što je signal mogućeg zaokreta u spoljnoj politici.

U tom kontekstu, posebnu pažnju izazvala je najnovija najava da će nova vlada otvoriti arhive tajnih službi iz komunističkog perioda. Prema rečima Petera Mađara, dokumenta o delovanju nekadašnjeg aparata državne bezbednosti biće učinjena dostupnim javnosti. On je u objavi naveo da građani „imaju pravo da znaju istinu o delovanju represivnog sistema koji je decenijama oblikovao društvo”.

Dodatnu simboliku ovoj odluci daje i najava da poslanici njegove stranke neće koristiti zgradu parlamentarne administracije, koju je opisao kao nekadašnje sedište tajne službe u doba komunizma i Mađarske socijalističke radničke partije. Taj potez tumači se kao jasna politička poruka distanciranja od nasleđa komunističkog perioda.

Budući šef kabineta, Balint Ruf, u intervjuu za medije dodatno je precizirao da će objavljivanje takozvanih agentskih dosijea biti među prvim konkretnim koracima nove vlade.

„Transparentnost nije samo političko obećanje, već obaveza prema društvu”, poručio je Ruf, dodajući da će proces biti sproveden „što je brže moguće, ali u skladu sa zakonom”.

Analitičari ocenjuju da bi ovaj potez mogao imati dalekosežne posledice, kako na političku scenu, tako i na društvo u celini. Otvaranje dosijea moglo bi da pokrene nove rasprave o odgovornosti, ali i da dovede do revizije uloga pojedinih javnih ličnosti u periodu pre demokratskih promena. Istovremeno, otvoreno je i pitanje kako će oni koji se budu bavili dosijeima, balansirati između prava javnosti na istinu i zaštite privatnosti osoba o kojima je u tajnim arhivama reč.