Španija i Britanija na Trampovoj crnoj listi

Iza zatvorenih vrata Pentagona navodno kruže imejlovi u kojima se iznose potencijalne mere koje bi SAD mogle da preduzmu protiv „problematičnih” saveznika iz NATO-a, koji nisu podržali njihov rat protiv Irana. Kako je objavio Rojters, spominje se mogućnost suspenzije Španije iz Severnoatlantske alijanse, kao i preispitivanje stava Vašingtona prema britanskoj kontroli nad Folklandskim ostrvima. Međutim, „nema razloga za brigu”, bar prema rečima španskog premijera Pedra Sančeza.

„Stav Vlade Španije je jasan – potpuna saradnja sa saveznicima, ali uvek u okviru međunarodnog prava”, izjavio je juče Sančez po dolasku na samit evropskih lidera u Nikoziji.

U internoj poruci, koja se proširila među zaposlenima u Ministarstvu odbrane SAD, navodi se frustracija zbog uzdržanosti ili odbijanja nekih saveznika da Americi odobre pristup i korišćenje vojnih baza, kao i prava preleta za operacije na Bliskom istoku. Pedro Sančez je iz glavnog grada Kipra poručio da „situacija na Bliskom istoku i kriza izazvana ovim ratom pokazuju neuspeh grube sile i značaj očuvanja i jačanja međunarodnog poretka”.

Ipak, administracija Donalda Trampa je još ranije upozorila da NATO ne može biti jednosmerna ulica i izrazila je frustraciju prema Madridu. Šef Bele kuće više puta je pretio izbacivanjem Španije iz NATO-a, iako Severnoatlantski ugovor ne predviđa mehanizam za isključenje članica. Jedina opcija je dobrovoljno povlačenje, kako je navedeno u članu 13. To jest, nakon 20 godina važenja ugovora, kojem se Španija pridružila 1982, svaka članica može istupiti iz pakta godinu dana nakon što o tome obavesti američku vladu, koja zatim obaveštava ostale članice. Ipak, čini se da u Madridu ni ne razmišljaju o tome. Sančez je juče ponovio da Španija „u potpunosti ispunjava svoje obaveze kao pouzdan saveznik NATO-a”, uprkos tome što je jedina članica Alijanse koja odbija da dostigne cilj od pet odsto BDP-a za odbranu, zacrtan na prošlogodišnjem samitu u Hagu.

Iako je NATO juče, nakon izveštaja o mogućim američkim potezima protiv Španije, saopštio da njegovi osnivački dokumenti ne predviđaju ni suspenziju ni isključenje članica, ostaje otvoreno pitanje kako su takve informacije dospele u javnost. Odnosno da li njihovo curenje predstavlja administrativni propust poput afere „Pentagonski papiri” iz 1971. godine ili deo šire strategije Vašingtona da izvrši pritisak na partnere da se uključe u sukob na Bliskom istoku.

Ali države NATO-a imaju puno pravo da uskrate pristup svojim vojnim bazama Americi ili bilo kom drugom savezniku. Na primer, kada je Ronald Regan 1986. godine pokrenuo operaciju „Kanjon Eldorado” protiv Libije, Španija i Francuska su zatvorile svoje vazdušne baze za SAD. Tako da aktuelna situacija nije istorijski presedan, pogotovo ne za Madrid. Uz to, Iran nije napadao nijednu članicu Alijanse, niti su se Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu uopšte konsultovali sa evropskim partnerima pre nego što su odlučili da bombarduju Teheran.

Pored Španije, što se tiče procurelih imejlova Pentagona, takođe se pominje i mogućnost preispitivanja američke diplomatske podrške evropskom „imperijalnom” posedu, poput Folklandskih ostrva kod Argentine. Na sajtu Stejt departmenta navodi se da ostrvima upravlja Ujedinjeno Kraljevstvo, ali da na njih i dalje polaže pravo Argentina, čiji je predsednik Havijer Milei saveznik Trampa. Sa druge strane šef Ovalne kancelarije u poslednje vreme nema puno lepih reči za britanskog premijera Kira Starmera. Tramp je više puta vređao Starmera, nazivajući ga kukavicom zbog odbijanja da se pridruži ratu, tvrdeći da „nije Vinston Čerčil” i opisujući britanske nosače aviona kao „igračke”. Takođe, američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je ranije ovog meseca da je konflikt sa Iranom „otkrio mnogo toga”, napominjući da iranske rakete većeg dometa ne mogu da dosegnu Sjedinjene Države, ali mogu Evropu.

„Nemate baš neki savez ako imate zemlje koje nisu spremne da budu uz vas kada vam zatrebaju. Tramp jednostavno to ističe, i na kraju će biti njegova odluka o tome kako će to izgledati”, rekao je Hegset o posvećenost SAD kolektivnoj odbrani NATO-a.

Dauning strit: jedino London ima suverenitet nad Folklandskim ostrvima

Velika Britanija jedina ima suverenitet nad Folklandskim ostrvima, saopšteno je iz Dauning strita, nakon što su mediji objavili interni imejl zvaničnika Pentagona, u kojem se navodi da SAD preispituju svoju procenu podrške britanskom suverenitetu nad tim ostrvima.

„Ne možemo biti jasniji o pitanju stava Velike Britanije prema Folklandskim ostrvima. Ono je dugogodišnje i nepromenjeno. Suverenitet je na Velikoj Britaniji i samoopredeljenje je najvažnije”, rekao je portparol britanske vlade. Na pitanje da li je London jasno stavio do znanja taj stav američkom predsedniku Donaldu Trampu, on je rekao da nije, ali da je stav „dosledan”.

„Folklandska ostrva su ranije ogromnom većinom glasala za ostanak u prekomorskoj teritoriji. Uvek smo stajali iza prava na samoopredeljenje”, rekao je on. Međutim, na pitanje da li je uveren da Velika Britanija može da brani Folklandska ostrva, rekao je da „to nije situacija u kojoj se nalazimo”. Ponovio je stav da Britanija neće biti „uvučena” u rat sa Iranom.

Nemačka: članstvo Madrida nije upitno

Članstvo Španije u NATO-u nije upitno, izjavio je portparol nemačke vlade, nakon što su juče mediji preneli da se u internom imejlu navodi da je Pentagon razmatrao mogućnost suspendovanja Španije iz Alijanse zbog neslaganja u vezi sa operacijama protiv Irana. „Španija je član NATO-a. I ne vidim razlog zašto bi se to promenilo”, rekao je portparol vlade na konferenciji za medije u Berlinu”.