Peter Mađar želi da oživi Višegradsku grupu

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Dolazak novog mađarskog lidera Petera Mađara na političku scenu Evrope već je praćen jasno izraženim namerama o jačanju regionalne saradnje i redefinisanju pozicije centralne Evrope unutar Evropske unije. Njegova inicijativa da se povežu postojeći regionalni oblici saradnje ukazuje, prema ocenama analitičara, na ambiciju da se stvori snažniji politički i ekonomski blok koji bi imao veću težinu u Briselu.

Na nedavnoj konferenciji za novinare, mađarski lider je predložio povezivanje Višegradske grupe, koju čine Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, sa Slavkov formatom, mehanizmom saradnje koji uključuje Austriju, Češku i Slovačku. Ova inicijativa, kako je naglasio, ima cilj da se prevaziđu postojeće političke podele i stvori širi, funkcionalniji regionalni okvir.

„Verujem da je ovo u interesu svake zemlje, uključujući Austriju i Mađarsku. Zato se nadam da ćemo moći da postignemo napredak ovde”, poručio je on, naglašavajući da centralna Evropa mora da formuliše sopstvene politike umesto da isključivo reaguje na inicijative većih evropskih sila.

Kao dodatnu potvrdu ove strategije, najavio je da će njegove prve zvanične posete biti Varšava i Beč, što analitičari tumače kao pokušaj balansiranja između istočnog i zapadnog krila regiona. Poseta Poljskoj imaće, pre svega, unutrašnjepolitičku i institucionalnu dimenziju, dok se od susreta u Austriji očekuju konkretni koraci u pravcu koordinacije evropskih politika.

Posebno je značajan aspekt saradnje sa poljskim premijerom Donald Tusk, koji je u svojoj zemlji započeo proces obnove institucija i vraćanja ka standardima liberalne demokratije. Upravo taj proces predstavlja potencijalni model za Mađarsku, koja se poslednjih godina suočava sa kritikama Evropske unije zbog stanja vladavine prava.

Prema oceni Emila Briksa, bivšeg austrijskog diplomate i istoričara, poseta Varšavi ima jasnu simboličku i praktičnu težinu.

„Ova poseta bi trebalo da uključi razmenu iskustava u vezi sa tranzicijom nazad, ka liberalnoj demokratiji”, izjavio je Briks, ukazujući da je Poljska u relativno kratkom periodu uspela da deblokira deo evropskih fondova i obnovi poverenje institucija EU.

Finansijska dimenzija ove strategije jedan je od ključnih motiva novog mađarskog rukovodstva. Trenutno je Mađarskoj zamrznuto oko 18 milijardi evra evropskih sredstava, pre svega zbog sporova oko nezavisnosti pravosuđa i poštovanja demokratskih standarda. Pored toga, zemlja nastoji da obezbedi pristup dodatnih 16 milijardi evra iz evropskih odbrambenih fondova, što je posebno značajno u kontekstu aktuelnih bezbednosnih izazova u Evropi.

Istovremeno, Mađarska se suočava i sa finansijskim sankcijama, uključujući i kaznu od milion evra dnevno zbog nepoštovanja migracionih pravila Evropske unije. Ovo pitanje predstavlja jedan od najosetljivijih aspekata odnosa sa Briselom i potencijalnu prepreku za brzu normalizaciju odnosa.

Pored institucionalnih i finansijskih pitanja, značajan deo nove strategije odnosi se i na redefinisanje ekonomskih prioriteta unutar regiona. Centralnoevropske zemlje su u poslednjoj deceniji ostvarile stabilan rast, ali se sve više suočavaju sa strukturnim izazovima, od zavisnosti od stranih investicija do potrebe za tehnološkom transformacijom. Upravo zato se u predlozima novog mađarskog rukovodstva sve češće pominje koordinacija industrijskih politika i zajednički nastup na tržištima van Evrope.

U tom kontekstu, saradnja u okviru potencijalno proširenog bloka mogla bi da obuhvati razvoj transportnih koridora, digitalne infrastrukture i energetskih mreža. Povezivanje železničkih i putnih pravaca između Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora već je dugo tema u regionalnim inicijativama, ali bi novi politički impuls mogao da ubrza realizaciju tih projekata. Pored toga, energetska bezbednost ostaje jedno od ključnih pitanja, posebno u svetlu nestabilnosti na globalnom tržištu energenata, podsećaju mediji u Mađarskoj.

S druge strane, poseta Beču, kako ističe Briks, ima drugačiju težinu. „Odlazak u Beč ima više veze sa evropskom politikom i sa činjenicom da je neophodno razviti sopstvene predloge iz ovog regiona”, naglašava on.

Austrija, kao članica EU sa stabilnim institucijama i snažnim ekonomskim uticajem, mogla bi da igra ulogu posrednika između centralne Evrope i zapadnih struktura Unije, podseća Briks.

Inicijativa za povezivanje regionalnih organizacija dolazi u trenutku kada je Evropska unija suočena sa brojnim izazovima, od geopolitičkih tenzija do unutrašnjih političkih podela. U tom kontekstu, jačanje regionalnih blokova može se tumačiti i kao pokušaj da se poveća pregovaračka moć manjih i srednjih država, ocenjuju analitičari.