Dao im ime grada, a nije ni ulicu dobio

Kraljevo – Kraljevčani od 19. aprila pa u narednih nedelju dana obeležavaju imendan svog grada promocijom knjiga, koncertima, izložbama…

Prigodna kulturna događanja posvećena su kraljevskom imenu, a u oktobru će slaviti Dan grada, na verski praznik Kraljevdan. Retki su gradovi koji dva puta u godini slave svoje ime, ali je malo i varoši koje se ovakvim mogu podičiti.

Grad je nazvan Kraljevom davno 19. aprila 1882. godine, a u čast proglašenja Kraljevine Srbije. Kum grada postao je tadašnji kralj Milan Obrenović, koji je, kako su tada novine pisale, radosnim usklicima, prvim vatrometom, ulicama posutom cvećem dočekan u tadašnjem Karanovcu.

Miropomazan je u obližnjem manastiru Žiči u i potom pred okupljenim narodom obznanio da prihvata molbu tadašnjih Karanovčana da se, kako je tada govorilo, to tursko ime promeni u kraljevsko.

I, svoj govor meštanima kralj je završio: „Vaš kralj, vaš kum hoće da vas pozdravi rečima i imenom, koje odgovara današnjim zemaljskim okolnostima – Kraljevo.”

To je posle potvrđeno i kraljevskim ukazom i tako se ovo naselje nazivalo sve do polovine 1949. godine. Ali narod je narod, pa je, kako je objašnjeno, „shodno narodnoj volji”, grad na Ibru u narednih šest godina nosio ime Rankovićevo.

Međutim, posle nekoliko godina umesto te „volje naroda” sa političkog vrha stiže preporuka da se menja ime gradu. Tada u tadašnjem Rankovićevu počinje polemika kako da se grad ubuduće zove.

Bilo je raznih predloga da se zove: Ibarsko, Novi grad, Međurečje, Brozovo, Žički… Tokom te rasprave ostao je zapisan javno i za to vreme hrabro izrečen stav Milutina Rudnjanina, direktora u tadašnjem preduzeću „Kablar” da treba prekinuti praksu promene imena grada.

„Jer, kako je Rudnjanin istakao, ovde ima ljudi koji su se rodili u Karanovcu (pre Karanovca grad se zvao Rudo Polje, n. a.), a živeli u Kraljevu i Rankovićevu i umreće, ako mestu damo novo ime, recimo, u Žičkom. Znači promenio četiri grada, a odavde se nije mrdnuo”, istakao je tada Rudnjanin.

Na kraju, bez obzira što monarhističko ime u to vreme i nije bilo baš poželjno krajem 1954. godine, vraća mu se naziv – Kraljevo.

Činjenica da se ovom gradu ime pet puta menjalo, dabome shodno olakom pisanju i brisanju istorije, nekima je to bilo i od koristi. Pamtimo priču našeg sugrađanina, nažalost, sada počivšeg Dragoljuba Nerića koji je rođen u ovom gradu. Početkom 1949. godine otišao je iz Kraljeva u vojsku u Foču. Po završetku obuke upitali su ga ne znajući da je Kraljevo u međuvremenu promenilo ime, da li se slaže sa prekomandom u Rankovićevo. Mladi vojnik se nije dao zbuniti, pristao je uz dobro odglumljeno negodovanje da mu je baš daleko. Tako je na odsluženje ostatka vojnog roka stigao u Rankovićevo, odakle je pešice ili još brže biciklom začas odlazio kući. Kad je vojsku odslužio, skućio se i oženio u Kraljevu, a da mesto stanovanja nije menjao.

Na sve to ličila je i polemika od pre šest godina o povratku naziva jedne od centralnih ulica u Kraljevu – Omladinske koja se do pre Drugog svetskog rata zvala po imenu kuma grada kralja Milana Obrenovića.

Bilo je o tome burne rasprave i na sednici gradske Skupštine, ali su odbornici bili protiv ili uzdržani. Neki su to pravdali gubitkom vremena i nepotrebnim troškovima za promenu dokumenata, a pojedini čak i kuma izvređali. Čulo se na tom zasedanju čak i to „da kum nije baš bio vredan i primeran, da je pored vlasti voleo i sve što je ljudsko, da je bahato trošio narodne pare, voleo boemski život, žene, da je zbog ljubavi čak bio spreman i da se prestola odrekne, čak da je zavodio i majku Vinstona Čerčila...”.

Na promenu onih koji su bili protiv nije bitnije uticala ni priča tadašnjeg, a i sadašnjeg gradonačelnik Kraljeva dr Predraga Terzića „da je kum Kraljeva nezavisnu državu Srbiju podigao na nivo kraljevine, osnovao stajaću vojsku, Srpsku kraljevsku akademiju, Narodnu banku, postavio temelje Narodnog pozorišta, omogućio rad političkih partija, doneo slobodoumni zakon o štampi.., i još puno toga, čime je „kumovao u Srbiji, a ne samo našem gradu”.

Doduše, nezahvalnost prema kumu ispravljaju ovdašnji poštari koji poznajući situaciju, poštu u pomenutu ulicu dostavljaju uredno, bilo da je adresirana na Omladinsku ili ulicu kralja Milana.