Braća za koju je matematika igra

Prokuplje – U gradu koji je iznedrio veliki broj talenata, od sportista do poznatih i priznatih ljudi u svojim profesijama širom Srbije i sveta, braća – Nikola i Bogdan Simonović, učenici osmog i šestog razreda Osnovne škole „Nikodije Stojanović Tatko” u Prokuplju – već su potvrdila da pripadaju samom vrhu mladih matematičara u Srbiji.

Očekuje ih republičko takmičenje u Beogradu, a mlađi Bogdan u međuvremenu je ostvario veliki uspeh i u fizici, osvojivši drugo mesto na državnom takmičenju u konkurenciji od 700 đaka iz cele Srbije.

Dok druga deca posle škole biraju između lopte ili telefona, Bogdan i Nikola često uzmu svesku i olovku i vežbaju matematiku, i to ne zato što moraju, nego zato što vole. Brojevi su za njih izazov, igra i način razmišljanja.

Bogdan, učenik šestog razreda, već je stigao do državnog nivoa iz dva predmeta – matematike i fizike.

Ranije je na okružnom takmičenju iz matematike osvojio maksimalnih 100 poena, što ga je odvelo među najbolje u zemlji, a ovog vikenda je osvojio i drugo mesto na republičkom takmičenju iz fizike i samo dodatno potvrdio njegov talenat za prirodne nauke.

Njegov stariji brat Nikola, učenik osmog razreda, takođe ide na državno takmičenje iz matematike. Na okružnom je bio prvi sa 85 poena, a već godinama unazad niže uspehe koji se ne samo u Prokuplju već i celom Topličkom okrugu retko postižu.

„Poslednjih desetak i više godina malo koje dete iz Topličkog okruga je otišlo na državno takmičenje iz matematike i pritom osvojilo neko od prva tri mesta. Nikola je prvi put otišao na republičko još u šestom razredu, a sad mu se pridružio i brat Bogdan. To je i za njih, ali i za školu i grad Prokuplje, velika stvar i uspeh”, kažu u školi koju braća pohađaju.

Ljubav prema brojevima kod dvojice dečaka javila se rano, gotovo od prvih dana, a u školi su prepoznali njihov talenat.

„Odmalena su voleli matematiku. Računanje i rad sa brojevima išli su prirodno. Mi smo samo gledali da ih podržimo”, objašnjava Aleksandar Simonović, otac talentovanih dečaka.

Takmičenja su došla kao logičan nastavak i već od trećeg razreda počeli su da osvajaju prva mesta, a svaki naredni nivo bio je samo novi izazov.

„Nikola je u šestom razredu osvojio treću nagradu na republičkom takmičenju. On brzo radi zadatke, nekad i prebrzo. Imamo problem da ostane do kraja takmičenja. Završava za sat vremena, a takmičenje traje i po tri sata”, kroz osmeh priča Aleksandar.

Priseća se da je još kao mali slagao puzle od hiljadu, pa i 3.000 delova, što je, kako kaže, u tom periodu bila ne samo igra već i trening za mozak. Za razliku od njega Bogdan je drugačiji tip, mnogo mirniji i temeljniji kada se rade zadaci.

„On ide polako, temeljno. Sve mora da bude pod konac – i račun, i crtež, i postupak. Proverava po nekoliko puta. Ima strpljenja i koncentraciju”, dodaje otac.

Iako je njihov talenat nesporan, njihov uspeh nije došao sam od sebe, pa svakodnevno vežbaju sat, dva matematiku. Zbirke zadataka, stari testovi, dodatni materijali, sve prolazi kroz njihove ruke.

„To su deca koja stvarno vole to što rade. Nema tu nekog pritiska od nas roditelja”, kaže otac i dodaje da su veliku ulogu u njihovom razvoju i usmeravanju ka prirodnim naukama imali i nastavnici koji su na vreme prepoznali njihov talenat.

Bogdana kroz matematiku vodi nastavnica Jasmina Tomović, dok mu je iz fizike podrška nastavnik Vojkan Simonović. Važnu ulogu i ljubav prema matematici imala je i njegova učiteljica Gordana Mitrović, sa kojom je ostvario prve uspehe na takmičenjima. Zahvaljujući njenom radu i trudu, Bogdan je na svim nivoima takmičenja u trećem i četvrtom razredu osvajao prva mesta sa maksimalnih 100 poena.

U razvoju Nikole i ljubav prema matematici velike zasluge ima nastavnica iz tog predmeta Ivana Nedeljković, koja je na vreme prepoznala talenat i od petog razreda uključila ga u napredni program rada, što znači da dobija i radi teže zadatke. Već u šestom razredu osvaja republičku nagradu i treće mesto na takmičenju.

Matematički talenat svojih sinova otac Aleksandar povezuje malo i sa genetikom jer je njihov ujak poznati matematičar i nastavnik Milomir Ristić, koji uskoči kad god negde „zaškripi” oko težih zadataka.

Za Nikolu i Bogdana nisu samo knjiga i zadaci jedina preokupacija, već kao i sva deca vole da igraju fudbal sa društvom, probali su i da treniraju odbojku, ali se na kraju vrate onome što im najbolje ide – brojevima i matematici.

Slobodno vreme koriste da se igraju i sa najmlađim bratom, za koga se još uvek ne zna hoće li poći stopama starije braće i zavoleti matematiku. Ono što njihov uspeh čini još značajnijim je što dolaze iz manje sredine, gde su mogućnosti za dodatni rad ograničene u odnosu na velike gradove.

„Deca u Beogradu, Novom Sadu, Nišu imaju specijalizovana odeljenja već u osnovnoj školi. Naši učenici nemaju te mogućnosti, ali opet uspevaju da pariraju po znanju i rezultatima. To dovoljno govori da kada su rad, upornost i talenat prepoznati uspeh je zagarantovan”, dodaje Simonović.

Nikola već ima planove za dalje školovanje i želi da upiše specijalizovano matematičko odeljenje u Gimnaziji „Svetozar Marković” u Nišu, gde se prima mali broj učenika i gde se polaže prijemni ispit iz matematike.

Iako je u toj školi velika konkurencija, niko ne sumnja u uspeh dečaka koji je već navikao da se ravnopravno takmiči sa decom iz Beograda, Novog Sada i čitave Srbije.