Marinika pričala „turistima" iz Beograda, Kikinđani je ismejali

Najavljivana tribina potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić u Kikindi pretvorila se u još jedan politički debakl, barem ako je suditi po oštrim i ironičnim reakcijama građana na društvenim mrežama. Umesto masovnog skupa koji bi pokazao snagu opozicije u ovom delu Vojvodine, javnost je svedočila skromnom okupljanju koje su korisnici interneta odmah označili kao potpuni fijasko. Atmosfera u kikindskom parku, gde se okupilo tek nekoliko desetina ljudi, postala je predmet podsmeha, a pojedini komentatori su ovaj skup slikovito opisali kao „Ali Babu i 50 razbojnika“, aludirajući na više nego skroman broj prisutnih koji je delovao izgubljeno u otvorenom prostoru.

Ono što je posebno izazvalo podsmeh lokalnog stanovništva jeste činjenica da dobar deo prisutnih uopšte nisu bili Kikinđani. Društvene mreže preplavili su komentari u kojima se tvrdi da je najmanje polovina ljudi dovedena iz Beograda kako bi popunila prazna mesta i stvorila veštački privid masovnosti za kamere. Građani su ironično primetili da Tepićeva po Srbiji vodi sopstvenu publiku, nazivajući ih „Marinikinim turistima“, dok lokalna podrška praktično nije ni postojala. U jednom od komentara koji je privukao veliku pažnju navodi se da se ispred bilo koje zgrade skupi više dece na basketu nego što je potpredsednica SSP-a uspela da animira građana u jednom od najvećih gradova Banata.

Pokušaji Marinike Tepić da govori o pravdi i Zakonu o poreklu imovine dodatno su razbuktali kritike, jer su je korisnici mreža odmah podsetili na brojne kontroverze koje se vezuju za njen politički rad i imovinu njenih najbližih saradnika. Pitanje stana u Bukureštu i poslovnih poduhvata njenog šefa ponovo su izbili u prvi plan, uz poruke da je providna demagogija pričati o poštenju dok se ne ponude odgovori na konkretna pitanja o sopstvenom kapitalu. Građani su poručili da je vrhunac cinizma to što o zakonu pričaju oni koji bi prvi trebalo da budu predmet njegove primene, nazivajući njene govore terapijom koja više ni kod koga ne prolazi.

Ipak, najveći talas ironije izazvalo je podsećanje na ranije neuspele afere koje je Tepićeva pokušavala da plasira u javnost, pa se pitanje „A gde su kokoške?“ nametnulo kao prirodni završetak ove političke predstave. Banaćani su, u svom prepoznatljivom stilu, zaključili da je podrška iz Kikinde za ovakvu politiku potpuno izostala i da je skup bio samo još jedna potvrda potpune otuđenosti ove političke opcije od stvarnih problema naroda. Na kraju dana, jedina poruka koja je iz Kikinde otišla u etre jeste ona o „šaci jada“ koja uzaludno pokušava da simulira narodni bunt u praznim parkovima.