Ljubav i genocidni zločini

Od našeg specijalnog izveštača iz Berlina

Za sagovornika „Politike“, vrsnog britanskog pozorišnog reditelja Stivena Daldrija (1961), neki u šali kažu da u filmu radi „na crno”, aludirajući tako na mali broj filmskih dela koja je do sada snimio, ali i na njegov običaj da ne žuri u izboru novih filmskih izazova.

Daldrijevi prethodni filmovi – nagrađivani i planetarno voljeni „Bili Eliot” (Daldri je nedavno postavio i istoimeni mjuzikl na Brodveju) i hvaljeni „Sati” – bili su gledani na beogradskom Festu čije će 37. izdanje uskoro otvoriti „Čitač” za koji je Daldri osvojio tri nominacije za Oskara...

Postoje i oni koji smatraju da Šlinkova knjiga, a naročito Vaš istoimeni film, poseduju veliku količinu golotinje i seksa, što tragediju holokausta stavlja u drugi plan relativizujući je. Šta Vi na to kažete?

To apsolutno nije tačno, ni knjiga ni film nisu o seksu već o odnosima i generacijskom konfliktu koji je Bernard Šlink otvorio i istražio. To je knjiga i o njegovoj generaciji koja je stasavala sa grehom prethodnih generacija, i o tome kako je moguće voleti nekog iz generacije tako duboko umešane u užasan genocid. Kako je moguće voleti roditelje, učitelje, sveštenike, osobu s kojom ste u dubokoj ljubavnoj vezi, ako su oni bili deo strahovite prošlosti, bilo da su bili direktni počinitelji poput glavne junakinje Hane Šmic, bilo pasivni posmatrači zločina? To su pitanja o kojima raspravlja Šlink, a o tome govori i film.

Kako je uopšte došlo do toga da se filmska adaptacija nemačkog bestselera poveri Vama, a ne nekom od Vaših nemačkih kolega?

(/slika2)Tako je želeo sam Bernard Šlink, imajući u vidu moj prethodni film, adaptaciju romana „Sati”, ali i činjenicu da sam ja često u Nemačkoj i Berlinu u kojem sarađujem sa Dojč teatrom. U prvim razgovorima stalno sam Šlinku postavljao pitanje zašto ne angažuje nemačkog reditelja, ali je on smatrao da u tom slučaju film ne bi bio rezonantan van granica Nemačke. Mislim da je on negde duboko u sebi mislio da ću ja kao Britanac pristupiti hladnije glave balastu koncepta „rođen kao krivac” s kojim se suočavaju pripadnici druge i treće generacije Nemaca, nastavljajući bitku sa grehovima dedova i očeva i gresima iz prošlosti.

Šta je ipak za Vas bio ključni izazov?

Iskreno – održati interes publike za lik Hane, čak i kada je ono što je ona učinila neprihvatljivo. I scenarista Dejvid Hejr i ja želeli smo da jasno pokažemo kolika je njena moralna nepismenost – bilo da se radi o njenoj strasnoj vezi sa maloletnikom, bilo da je reč o njenim zločinima u koncentracionom logoru. Pokušali smo da je ostavimo u poziciji da ne bude ni shvatljiva ni shvaćena. Bilo nam je veoma važno i to kako ćemo da odmerimo gledaočeve simpatije prema ovakvom liku, a da joj ne dopustimo da se izvuče iz krivice.

To Vam je očigledno dobro pošlo za rukom jer je Kejt Vinslet za lik Hane Šmic osvojila i Zlatni globus i BAFTA, pa i nominaciju za Oskara, a zamalo da se Nikol Kidman nađe na njenom mestu?

To je tačno. Kejt Vinslet je bila moj i Šlinkov prvi izbor, ali u trenutku kada smo želeli da je angažujemo pokazalo se da je prezauzeta. Tada se ekipi priključila Nikol Kidman, ali je uskoro saznala da je trudna, pa je odustala od uloge. Ceo projekat je pratio čitav niz neprijatnih i tužnih okolnosti, kasnilo se sa početkom snimanja, ali nas je to ponovo povezalo sa Kejt Vinslet. Izazovi i prepreke su se tako pretvorili u velike mogućnosti.

Šta Vi kao reditelj izdvajate kao najveći kvalitet Kejt Vinslet?

(/slika3)Reč je o glumici sa neverovatnim mogućnostima transformacije. Kejt nikada ne igra jednu od verzija ili varijacija svoje ličnosti, ona uvek stvara i gradi potpuno novi lik .

Da li je mladom nemačkom glumcu Davidu Krosu bilo teško tokom snimanja scena seksa i da li je Vama bilo teško da režirate nekom ko je tek napunio 18 godina, a očekivali su ga delikatni zadaci?

David je bio veoma nervozan, a svi smo se trudili da ga dodatno ne plašimo i ne opterećujemo. Tu je ključnu ulogu odigrala Kejt Vinslet, pružajući mu ogromnu podršku. Ja sam mu stalno ponavljao da su scene seksa poslednja stvar o kojoj treba da brine, jer je sve mehanički, sa dobro isplaniranom koreografijom i bez mesta za improvizaciju. Na kraju je sve išlo glatko i potpuno bezbolno.  

Sa kakvim ste emocijama dočekali nemačku premijeru „Čitača” na 59. Berlinskom festivalu?

Priznajem, sa velikim uzbuđenjem. Berlin je jedno od važnih poglavlja istorije 20. veka, ožiljci prošlosti u njemu su vidljivi na svakom ćošku. To je grad pun kontradiktornosti. Aplauzi na kraju premijere uverili su me da je film prošao test nemačke publike.

„Čitač” će za koji dan otvoriti u Beogradu 37. Fest. Nemate vremena da nam dođete u goste?

Nažalost ne, ali od vas čujem da ću imati dostojnog zamenika – Ralfa Fajnsa. Siguran sam da će njega vaša publika više voleti nego mene. On je veća zvezda od mene!

Dubravka Lakić

------------------------------------------

Kejt Vinslet: Film ne osuđuje i ne prašta Hani Šmic

U Berlinu, posle Drugog svetskog rata, petnaestogodišnji Mihael Berg u tramvaju sreće Hanu, dvostruko stariju od njega. Između njih razvija se strasna veza koja uključuje i njen neobičan zahtev da joj on čita. Krajem leta Hana nestaje iz Mihaelovog života, a osam godina kasnije, kada je već student prava, ponovo je vidi – u sudnici, među optuženima za ratne zločine. Mihaelova prva ljubav bila je SS-čuvarka u koncentracionom logoru i na stotine zatvorenika je poslala u smrt, a on, poput mnogih drugih iz svoje generacije, pokušava da razume kako je osoba koju je toliko voleo mogla da počini tako jezive zločine...

Ovo je kratak sadržaj filma „Čitač” britanskog reditelja Stivena Daldrija.

Reditelja Daldrija, pisca Bernarda Šlinka, scenaristu Dejvida Hejra, i glavne protagoniste – Kejt Vinslet, Ralfa Fajnsa i Davida Krosa u „Berlinale palasu” publika je ispratila na nogama, uz ovacije.
 Najveću pažnju probudila je Kejt Vinslet, koja tumači izuzetno kompleksan lik Hane Šmic u ovoj emotivnoj filmskoj drami, i koja je za ovu ulogu osvojila i svoju šestu nominaciju za Oskara, kao i Zlatni globus. Pred navalom novinarskih pitanja Vinsletova je, samo dva dana pre nego što će u Londonu osvojiti i nagradu BAFTA– Britanske akademije za film – posebno isticala da joj je Šlinkova knjiga bila dragoceno pomagalo koje ju je istovremeno stavljalo pred izazove s kojima se nije susretala u prethodnim ulogama.
– Sećam se da sam mislila kako nema ničega što mi može pomoći u tome da se postavim u svoju ulogu. Ništa iz mog vlastitog iskustva nije bilo ni slično onom u čemu se zatekla ili onom što je učinila Hana Šmic.

Vinsletova nije krila ni to da je osećala veliki pritisak, jer je reč o izvanrednoj knjizi, bogatom i delikatnom materijalu i oprečnim stavovima čitalaca o liku Hane. „Film ne osuđuje, ali ni ne oprašta liku Hane Šmic, što gledaoca stavlja u položaj da sam odluči. Nisam pokušavala da njen lik učinim simpatičnijim ili čovečnijim, učinila sam je stvarnom osobom”, izjavila je.

Na veliko dopadanje naišao je i osamnaestogodišnji David Kros, koji je izjavio da mu je upravo Vinsletova pružila najdragoceniju pomoć u veoma slobodnim scenama seksa. „Kejt mi je stalno govorila da to nije nešto u čemu se tokom snimanja naročito uživa, ali je važan deo filma i deo našeg glumačkog posla kroz koji jednostavno treba da prođemo”, izjavio je David.
Lik Mihaela u kasnijim godinama tumači velika zvezda Ralf Fajns.

Fajns je nekolicini novinara u Berlinu obelodanio da će u Beogradu pregovarati i na temu lokacija snimanja i finansija u vezi sa svojim rediteljskim debijem – adaptacijom Šekspirove tragedije „Koriolan” iz perioda rimske republike koja je, kako to kaže Fajns, „politički izazovno istraživanje načina na koji se moć i vlast korumpiraju”. Fajns pred dolazak u Beograd još otkriva da će ulogu Koriolanove ambiciozne majke Volumnije, po svemu sudeći, tumačiti Vanesa Redgrejv...

D. L.