Podrška Kurtiju je kao nastavak agresije NATO-a

Nema trajnog mira na Kosovu i Metohiji i zapadnom Balkanu bez iskrenog dijaloga između Srba i Albanaca, ali i svih drugih naroda, a ono što se dešava na terenu suprotno je tome, uključujući i činjenicu da je nedavno navršeno 13 godina otkako Priština izbegava obavezu da formira Zajednicu srpskih opština. Ne postoji alternativa razgovoru za koji moraju da postoje obe strane i ne sme se tolerisati da tzv. kosovske vlasti, ali i Sarajevo zarad sitnog političkog interesa, pod noge bace mogućnost da se dođe do dogovora i kompromisa. Ukoliko su im umesto komšija bliže prestonice dalekih država, postoji opasnost da predlozi koji „prijatelji” nude nisu dobre namere, već kerozin koji će samo dodatno rasplamsati antagonizme i neprijateljstva u ovom delu Evrope.

Dijalog u ovom delu Evrope postaje reč na koju se odgovara neprijateljstvom, pa čak i stvaranjem vojnih saveza, i ispruženu ruku Beograda, osim Budimpešte nisu prihvatili ni Zagreb, ni Sarajevo ni Priština. Tehnički sastanci u Briselu se ne mogu svesti na iskrene razgovore, jer privremene prištinske institucije jednostavno ne žele razgovor. Na delu se pokazalo da se suštinski dijalog ne može svesti na stvaranje privida da se razgovara i na formalne sastanke u Briselu i Beogradu. Oni su potrebni, naravno, ali mir koji postoji samo na papiru nije trajno održiv. Kamen temeljac mira u regionu bilo bi sprovođenje Briselskog sporazuma, ali smo danas sve dalji od njegove realizacije.

Albanski ekstremista Albin Kurti upravo na temelju činjenice da su u svetu mnogo važniji sukobi na Bliskom istoku i istoku Evrope to koristi da nametne nove incidentne situacije. Prištinski režim ugrožava stabilnost, mir i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji svojim pretnjama i širokom lepezom pritisaka koji ne isključuju fizičku silu i upotrebu vatrenog oružja. Kurti radi sve suprotno stabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji, uslovljava dijalog, ruši dogovore iz Brisela, Srbima uskraćuje prava, zabranjuje srpsku robu, maltretira srpski narod... O tome svedoči više od 750 etničkih incidenata od dolaska Samoopredeljenja na vlast 2021. i činjenica da skoro 5.000 dana nije formirana Zajednica srpskih opština. Sve su to krunski dokazi da je Kurti faktor destabilizacije na KiM.

Sa takvim ponašanjem Prištine i činjenicom da Albancima strani faktor toleriše mnoge eskalatorne poteze, jasno je da se poslednjih godina krhki mir, pre svega na severu Kosova, čuva samo zahvaljujući mudroj i odmerenoj politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i odgovornosti koju pokazuje srpski narod. Predsednik Vučić izjavio je da Srbija radi na stabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji i naglasio da će naša zemlja nastaviti da se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i očuvanje mira i stabilnosti. „Srbija radi na stabilizaciji prilika i nastaviće da radi na stabilizaciji prilika, na poštovanju međunarodnog javnog prava, Rezolucije 1244, Povelje Ujedinjenih nacija i na očuvanju mira i stabilnosti”, rekao je Vučić u Tomaševcu odgovarajući na pitanje da prokomentariše izjavu Albina Kurtija da Srbija „nije odustala od destabilizacije Kosova”.

Bivši predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije i direktor „Pošta Srbije” Zoran Anđelković kaže da je svima jasno ko daje dozvolu i čak podstiče Albina Kurtija da narušava mir u ovom delu Srbije. Za „Politiku” ocenjuje da za sponzore takozvane kosovske nezavisnosti rat još nije završen. „U poslednje vreme sve više verujem da oni misle da za njih nije bombardovanje završeno 1999. godine kada je Rezolucija 1244 usvojena, nego da oni misle da će se njihovo bombardovanje završiti onda kada nateraju Beograd da prizna Prištinu ili kada proteraju sve Srbe sa Kosova i Metohije. Za njih će to biti završen posao kada Srbija poklekne i tako nešto uradi, čime bi se, između ostalog, opravdala agresija NATO-a na našu zemlju 1999. godine i u njihovim očima opravdala antisrpska politika na Kosmetu, ali i u bivšoj Jugoslaviji. Pošto to Srbija nikada neće da prizna, očekivano je da pritisci i incidenti budu svakodnevica”, kaže Anđelković.

Dodaje da je 150 godina trajao period u kojem je Carigrad ukinuo Pećku patrijaršiju i da su tada poslali grčke sveštenike da drže liturgije. „Ne znam koliko dugo će ovi pritisci da traju, ali naše je da čekamo pogodan trenutak. Ono što je zabrinjavajuće što jedna provokacija zamenjuje drugu i to se događa skoro na dnevnom nivou i onda nemamo vremena da se osvrnemo na prethodnih deset. Albin Kurti ili oni koji mu pomažu smišljaju nove provokacije kako bi se zabašurila prethodna provokacija. To je kontinuitet provokacija i ja mislim da oni koji mu u tome pomažu bi voleli kada bi sve Srbe isterali. Onda bi izdali jedno saopštenje u kojem bi optužili nekog Kurtija ili nekog drugog albanskog političara za to što se dogodilo i na tome bi se sve završilo”, kaže Zoran Anđelković.

A politički analitičar Stevica Deđanski kaže da nama nije bitno da li je reč o Kurtiju, Tačiju ili nekom trećem političaru i za naš list naglašava da smo od početka znali da njima ništa ne može da se veruje, ali da treba da razgovaramo. Tražili smo samo nekog verodostojnog posrednika koji može da izdejstvuje sve što smo se dogovorili i mislili smo da je to Brisel. Dodaje da se pokazalo da su oni samo pregovore koristili da bi nas na kraju prevarili. „Jako je teško razgovarati ako znaš da će neko da te prevari i onda nikada nećemo doći do dogovora. Iza Kurtija stoje briselski političari i određene zemlje koji su zaštitnici Prištine. SAD su se malo distancirale i očekivali smo da će da se uvaže srpski interesi, ali to za sada izostaje. Bez pritiska stranaca ne može da se očekuje da će Kurti nešto da uradi”, kaže Deđanski. Dodaje da treba stalno da se pozivamo na poštovanje međunarodnog javnog prava i da paralelno pomažemo Srbima da ostanu na KiM.

„Ako ćemo iskreno, svima odgovara da Kosmet i ovaj deo Evrope ostane nestabilna teritorija i to kako zapadnim, tako i istočnim velikim silama. Svi oni vole da imaju mesto gde postoje sukobi niskog intenziteta, jer niko ne želi da ima sukob koji ne mogu da kontrolišu. Ako se to ne rasplamsa, onda mogu da izvrše pritisak u svakom momentu, a mi smo zbog svoje burne istorije pogodni za tako nešto. Kada vidite politiku Sarajeva, Zagreba i donekle Podgorice, svodi se na to da optuže Srbe za sve i svašta. Niko ne priča o ekonomiji i jedini koji je to hteo to da uradi jeste Donald Tramp u prvom mandatu. Objektivno svima odgovara da bude nestabilna situacija”, zaključuje Stevica Deđanski.

Politički analitičar Srđan Graovac kaže da kada se govori o delovanju Kurtija i destabilizaciji prilika u južnoj srpskoj pokrajini moraju da se sagledaju šire geopolitički procesi, a posebno oni koji se dešavaju na Zapadu. Za naš listi ističe da nema sumnje da je uticaj političkog Zapada dominantan u našoj južnoj pokrajini, kako formalnopravno, preko misije Euleks, tako posebno preko oružanih snaga i obaveštajno-bezbednosnog aparata najmoćnijih zapadnih država, koji kontrolišu ključne političke procese u Prištini.

„Upravo Kurti je neko ko predstavlja važnog igrača tih određenih centara moći. Nema sumnje da su SAD, a posebno zapadnoevropske države, kumovali jačanju njegovog uticaja i presudno doprineli tome da se ustoliči na vlasti i postane ključna ličnost albanske političke scene na Kosmetu. Kurti je protežiran od Zapada kao neko ko je imao zadatak da zameni one albanske političke strukture u Prištini, koje su iznikle iz tzv. OVK iz tog ratnog i krvavog terorističkog miljea. Tim šumskim političarima je ubrzo po završetku rata istekao rok i Zapadu su bile potrebne mlade, umivene prozapadne strukture koje će se na Kosovu i Metohiji obračunati sa korupcijom, kriminalom i nepotizmom, čiji simbol su bile upravo te stare klanovske OVK strukture na vlasti”, kaže Graovac i dodaje da je cilj bio jasan – učiniti lažnu državu funkcionalnom i vrednosno je uklopiti u evropske političke i bezbednosne tokove i procese.

Međutim, kako smo svedoci sve dubljih podela, pa gotovo i raskola u nekad unisonom zapadnom političkom bloku, kako posmatramo sve žešće sukobe globalističkih i suverenističkih struktura, tako je postalo jasno da će poprište obračuna te dve struje biti svuda gde im se interesi prepliću. Posebno tamo gde su ti uticaji Zapada dominantni, upravo kao što je naša južna pokrajina.

„U ovom trenutku Kurti je neko ko se drži tih evropskih globalističkih struktura i crpi podršku i iz određenih poraženih, ali i dalje veoma uticajnih centara u Vašingtonu. Svrstavanjem na Trampovu stranu, Osmanijeva je za njega postala pretnja i nema sumnje da će Kurti još čvršće prigrliti svoje zapadne globalističke mentore, očekujući od njih zaštitu i istovremeno se nudeći kao malj u njihovom obračunavanju sa pokušajima jačanja Trampovog uticaja u našoj južnoj pokrajini. Žmureći na Kurtijevu ekstremističku politiku, te globalističke strukture pokazuju da očekuju od njega strateško partnerstvo u borbi za moć i uticaj na Kosmetu. Upravo tu i leži njegova podrška, ali i snaga. Kurti tu činjenicu vešto koristi ne bi li ne samo opstao na vlasti već se istovremeno i obračunao sa Srbima”, zaključuje Srđan Graovac.

Zajednica srpskih opština temelj mira, nijedna albanska partija je ne želi

Da je reč o dvostrukim aršinima, svedoči i činjenica da je prošlo punih 13 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma koji bi doprineo stabilizaciji i bio jedan od temelja mira u ovom delu Evrope. Više nego jasno je da bez obzira na to koja je albanska partija ili koalicija na vlasti u pokrajini, da niko nema nameru da sprovede odredbe Briselskog osnovnog sporazuma i da se od vlade Albina Kurtija ne može očekivati ni da će se približiti, a kamoli implementirati Zajednicu srpskih opština. Istovremeno, taj sporazum danas spominju samo Srbi, dok je za EU on nisko na listi prioriteta iako je reč o tome da bi Brisel trebalo da bude garant sprovođenja tog prvog od više ugovora koji su zapravo postignuti počev od aprila 2013, a dopunjeni 2015. Uz to Priština ne samo što ga ne spominje, nego sve radi da on izgubi svaki smisao, ali i da se situacija na terenu toliko promeni da taj dokument više ne bude važan, već samo mrtvo slovo na papiru. To ne treba da čudi, ukazujući da su Srbi egzistencijalno ugroženi, a njihov opstanak na Kosovu bez institucije Srbije u najmanju ruku upitan, a suštinski ozbiljno ugrožen.

Milovan Drecun: Francusko-nemački predlog „ubio” ideju o ZSO

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun kaže da je francusko-nemački predlog sporazuma, koji nije bio statusno neutralan, potpuno „ubio” ideju o formiranju Zajednice srpskih opština na AP Kosovu i Metohiji. Drecun za „Politiku” ističe da je ključna tačka Briselskog sporazuma bila formiranje ZSO i napomenuo da je tada bila izuzetno teška situacija za Srbiju i na međunarodnom i na unutrašnjem planu, i pretila opasnost da srpske institucije koje su funkcionisale na AP KiM budu potpuno ugašene.

„Stigla nam je pretnja od međunarodnih predstavnika da će te institucije biti ugašene ako se ne dogovori neki mehanizam sa Prištinom. Pristupilo se Briselskom sporazumu, bio nam je potreban institucionalni mehanizam koji će priznati i Priština i zapadni deo međunarodne zajednice. Dogovorili smo taj sporazum čiji su ključni temelji ZSO, a oni su odmah počeli da manipulišu time”, naveo je Drecun i naglasio da je Prištini bio cilj da nateraju Beograd da prihvati privremene institucije samouprave kao nekakvu državu i dodao da pošto nisu uspeli da slome Beograd da odustane od svojih zahteva, onda su na terenu menjali situaciju jednostranim potezima koji su potpuno suprotni Briselskom dogovoru. Posle toga je na snagu stupio francusko-nemački predlog sporazuma koji potpuno menja suštinu briselskog dogovora. Kako je naveo, suština briselskog dogovora je da je to sporazum između Beograda i Prištine.

Drecun navodi da zbog toga premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti stalno govori da nema nikakve zajednice i da to neće da realizuje, već da prvo želi da mu se isporuči de fakto priznanje. „Ovde je potpuno izokrenuta situacija, umesto onoga što je bilo bitno u dijalogu, a to je formiranje ZSO, došli smo do toga – prvo de fakto priznanje pa ćemo onda možda da razgovaramo o nekakvoj zajednici”, kaže Drecun.

Zašto Kvinta ne reaguje na pokušaj etničkog čišćenja

Kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Zoran Anđelković ukazuje da razgovori dve strane faktički ne postoje otkako je Kurti na vlasti u Prištini i dodaje da on vodi od početka politiku da etnički očisti Kosovo i Metohiju od Srba koristeći razne metode – od hapšenja, preko pucanja na decu do nelegitimnog formiranja vlasti u severnim opštinama. Anđelković kaže da niko od zemalja Kvinte koje podržavaju takvu politiku Prištine ne reaguje na stvari na terenu, dok se Kfor distancira od svih dešavanja. Na pitanje ko smišlja provokacije koje su usmerene protiv Srba, Zoran Anđelković kaže da je to sigurno i Kurti i da je to tako kada zna da neće trpeti nikakve konsekvence. „Pravo pitanje je ne ko smišlja napade na Srbe, već ko mu ne pravi problem zbog toga šta radi. Probleme mu ne prave upravo oni koji su nas i bombardovali. Za njih je ta veštačka tvorevina Kosovo i Metohija nezavisna država i koju tretiraju kao maloletno dete kome se sve oprašta i ispadi se smatraju nestašlucima”, kaže Anđelković.