Vašington i Teheran u opasnom ćorsokaku

Vašington i Teheran ušli su u nesigurnu fazu „ni mira ni rata”, nakon što su planovi za nastavak pregovora o prekidu vatre, uz posredovanje Pakistana, za sada zaustavljeni, piše „Njujork tajms”. Analitičari ocenjuju da obe strane računaju da mogu duže da izdrže pritisak od protivnika, ali upozoravaju da zastoj bez dogovora nosi rizik nove eskalacije.

Američki predsednik Donald Tramp otkazao je put u Islamabad specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i svog zeta Džareda Kušnera, koji je trebalo da učestvuju u novoj rundi razgovora sa iranskom stranom. Tramp je, prema američkim medijima, ocenio da bi iranska strana samo „gubila vreme” američkih pregovarača, dok je naknadno poručio da Teheran može da pozove Vašington ukoliko želi da nastavi pregovore.

Prema oceni „Njujork tajmsa”, iranski zvaničnici veruju da mogu da podnesu ekonomski teret sadašnjeg stanja duže nego što Trampova administracija može da izdrži političke i tržišne posledice produžene krize. Ipak, u Teheranu postoji strah da bi, bez diplomatskog pomaka, zemlja mogla ostati pod stalnom pretnjom novog napada SAD ili Izraela.

Iranska ekonomija već je pod snažnim pritiskom. Prema navodima vodećeg iranskog ekonomskog lista „Donja-e Egtesad”, čak i u najpovoljnijem scenariju, ukoliko bi dogovor bio postignut, godišnja inflacija mogla bi da dostigne 49 odsto. U scenariju produžene neizvesnosti, cene bi u narednim mesecima mogle da porastu i do 70 odsto, dok bi povratak otvorenim neprijateljstvima, prema tim procenama, nosio rizik inflacije veće od 120 odsto.

Dodatni problem za Teheran predstavljaju otpuštanja, nestašice u pojedinim sektorima i poremećaji u snabdevanju petrohemijskim proizvodima i lekovima. Deo ekonomista procenjuje da iranske vlasti mogu da drže krizu pod kontrolom još nekoliko meseci, ali ne i bez značajnih socijalnih i finansijskih posledica.

Ekonomski stručnjak Esfandijar Batmangelidž upozorava da bi poremećaji u proizvodnji nafte i izvozu robe, uključujući đubrivo, mogli u roku od nekoliko nedelja da izazovu šokove na svetskim tržištima. Takav razvoj događaja, ocenjuje se, mogao bi da pojača pritisak na Vašington da ubrza diplomatski proces.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči, u međuvremenu, nastavio je diplomatske kontakte u regionu, uključujući razgovore u Pakistanu, dok su, prema izveštajima agencija, u posredničke napore uključeni i drugi regionalni akteri. Iran, međutim, insistira da bilo kakav direktan razgovor sa SAD mora biti povezan sa pitanjem ukidanja američke blokade i pritiska na njegovu ekonomiju.

Tako je prostor za diplomatiju ostao otvoren, ali sve uži. Bez nove runde razgovora, Vašington i Teheran ostaju u nestabilnom ćorsokaku u kojem nijedna strana ne želi da prva popusti, dok ekonomska cena krize raste iz dana u dan.