Stanić: Ustavni patriotizam minimum koji mora da se ispoštuje

Vršilac dužnosti direktora Instituta za uporedno pravo Milan Stanić ocenio je danas da je ustavni patriotizam minimum koji mora da se ispoštuje da bi se jedna država „ovaplotila i funkcionisalaˮ.

„Na ustavni patriotizam može da se nakalemi bilo koja druga vrsta patriotizma, ali bez njega svaka druga vrsta patriotizma ostaje bez svog utemeljenja, a država bez onoga na čemu počiva ‒  na saglasnosti ključnih državnih elemenata koji je sačinjavajuˮ, naglasio je Stanić govoreći na prvom okruglom stolu povodom godišnjice usvajanja Ustava Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine, tzv. Žabljački ustav.

Prema njegovim rečima, 1992. godine napravljen je Ustav koji je možda u datom trenutku odgovarao nekoj društvenoj stvarnosti i društvenoj zbilji, ali na duži rok on nije mogao da opstane jer je prenebregnut uticaj komunizma i činjenice da Crna Gora 1992. godine nije ona Crna Gora iz 1917. godine.

U tom smislu, ocenio je da „moramo da se menjamo i konačno da počnemo da razumemo šta kao nacija možemo da postanemoˮ.

Takođe je najavio da će se Institut za uporedno pravo, dok bude na ovoj poziciji, truditi da odgovara na društvene izazove kada je reč o ustavnom, državno-crkvenom i medicinskom pravu, kao i o pravima lica sa invaliditetom, pravu veštačke intaligencije, zaštite životne sredine i da će se truditi da uvek služi svojoj državi, te da postiže rezultate koji će biti prepoznati od strane građana.

Kada je reč o ustavnom pravu, kako je najavio, pravci kretanja će biti ka Crnoj Gori, KiM, Republici Srpskoj i položaju Vojvodine u okviru Srbije, te da će davati dodatnu pravnu i naučnu argumentaciju državnim organima.

U tzv. Žabljačkom ustavu se, kako je rekao Stanić, vidi složenost među odnosima Srbije i Crne Gore.

„Često se taj odnos u javnosti i među običnim svetom krajnje pojednostavljeno prikazuje, a upravo ovde sada, imajući u vidu sve što se dešavalo za ovih 35 godina, pokušavamo da nađemo odgovore na pitanje zašto i kako da postignemo maksimum nekih nacionalnih i državnih interesa, uz naravno, poštovanje suvereniteta drugih zemalja, da postignemo nešto, odnosno da ne izgubimo naše stanovništvo u Crnoj Goriˮ, zaključio je on.

Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je poručio da prvi i osnovni način kako da institucije rade svoj posao, jeste da se profesionalci okupljaju i razmenjuju svoja mišljenja i argumentacije, zbog čega je Stanića podstakao  da Institut za uporedno pravo stavi u fokus kao centar naučnog i stručnog okupljanja.

Petrov, koji je i profesor ustavnog prava, Ustav iz 1992. godine ocenio je kao lep ustavni tekst, sa normama koje su skladno formulisane, kao i da je to bio poslednji srpski Ustav, koji je pisan „bez dobrog ili lošeg uticajaˮ.

On je, takođe, sugerisao da bi „racionalizovan parlamentarizamˮ sa kancelarskim principom mogao biti interesantan za Srbiju u bliskoj budućnosti, jer bi nakon parlamentarnih izbora, kako je naveo, možda trebalo otvoriti pitanje konstruisanja sistema u kojem u Srbiji ne bi bilo „ustavnog licemerja" koje danas imamo.

„Imamo demokratski jakog predsednika Republike neposredno izabranog sa ovlašćenjima, koja ne odgovaraju tako jakom demokratskom legitimitetu čoveka koji je neposredno izabran od strane građana", rekao je Petrov.

Drugi institut u tom Ustavu koji je, kako je ocenio Petrov, važan za sudije Ustavnog suda i građane je ustavna žalba, jer je njime konstituisan institut za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

„Taj Ustav iz 1992. godine predvideo je nešto što u našem Ustavu iz 2006. godine ne postoji, to je drugostepena nadležnost Saveznog ustavnog suda da odlučuje o žalbama u slučaju povrede izbornih prava i nepravilnosti u toku izbora na saveznom nivouˮ, rekao je on.

Petrov je objasnio da je zbog toga praksa Ustavnog suda do 2023. godine bila da kada dobiju zahtev za rešavanje izbornog spora, odbacuju ga kao nenadležan organ jer je u svakom segmentu izbornog postupka obezbeđena zaštita od strane redovnih sudskih organa i dodao da se Ustavni sud kada je dobio 2024. godine zahtev za rešavanje izbornog spora, povukao, što Ustavni sud, kako je naglasio, više ne sme da uradi.

On je predložio Staniću da organizuje rasprave o izmenama izbornih zakona, Zakona o Ustavnom sudu, za potencijalne izmene pravosudnih zakona, kao i da otvore pitanje nadležnosti Ustavnog suda za rešavanje izbornih sporova i da se definiše kada to Ustavni sud može da deluje.

Miroslav Đorđević, vršilac funkcije predsednika Visokog saveta tužilaštva, naglasio je da Ustav iz 1992. godine jeste bio pokušaj da se jedna država, koja se raspala u  seriji ratova, pretvori u nešto drugo.

„Žabljački ustav je kod nas pokazao da su sva ta učenja nešto što treba uzeti ozbiljno i da nisu samo mrtvo slovo na papiru već jedna ozbiljna lekcija za životˮ, rekao je Đorđević.

Pored njih govorili su i Srđan Đorđević, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, i Aleksa Nikolić, asistent sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

Diskusiji su prisustvovali sudije Ustavnog suda, direktor Instituta za evropske studije, članovi Viskog saveta tužilaštva i mnogi drugi, prenosi Tanjug.