Petrov: Ustav SRJ iz 1992. godine kao dobar primer iz prošlosti

Prošle su 34 godine od donošenja Ustava Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine – što je bila tema razgovora Okruglog stola, održanog juče u Institutu za uporedno pravo. „Žabljački ustav, kako glasi drugi naziv ovog dokumenta, u srpskoj pravnoj nauci u nekoj meri je zapostavljen. A baš u njemu u svim tim principima koje mi istražujemo možemo da vidimo složenost u odnosima Srbije i Crne Gore. Često se on u javnosti krajnje pojednostavljeno prikazuje, a upravo ovde pokušamo da nađemo odgovore na pitanje zašto i kako da postignemo maksimum nacionalnih i državnih interesa, uz poštovanje suvereniteta drugih zemalja, a da ne gubimo naše stanovništvo u Crnoj Gori. Ovim događajem želimo da pokrenemo i kažemo da će takvi okrugli stolovi biti kontinuirani”, istakao je dr Miloš Stanić, v. d. direktora Instituta za uporedno pravo.

Prva tema jučerašnjeg okruglog stola bila je srpsko-crnogorska državna zajednica, čiji je nastanak najavljen na sastanku delegacije Srbije i Crne Gore, koji je održan 5. februara 1992. godine u Beogradu. Zatim su, na sastanku najviših predstavnika Srbije i Crne Gore održanom u tadašnjem Titogradu 12. februara, dve delegacije usvojile dokument „Osnove uređenja i funkcionisanja Jugoslavije kao zajedničke države”, a konačni dokument usvojen je 27. aprila iste godine.

„Naziv ’Žabljački ustav’ kritičari su koristili da naglase netransparentnost procesa pisanja samog predloga Ustava. O njegovoj legitimnosti, tačnije o ograničenjima te legitimnosti, govorilo se i pisalo puno. Tako je, kako će se ispostaviti, budući savezni predsednik Vojislav Koštunica, kao narodni poslanik, primetio da je Ustav SRJ trebalo da donese Ustavotvorna skupština, a ne, kako je rekao, nelegitimno i nelegalno telo kao što je Savezno veće Skupštine SFRJ. Uz to, mandat delegacije u Saveznom veću istekao je još 1990. godine, a delegati su bili birani na jednostranačkim izborima 1986. Uprkos svemu navedenom, ubedljiva, gotovo jednoglasna većina glasača u Crnoj Gori potvrdila je konstituisanje nove federacije, dok u Srbiji referenduma nije bilo, pošto, kako reče jedan autor, federalistička volja i kapacitet te jedinice Federacije kao da su se odvratili od vlasti. Zanimljivo je i značajno da se Ustav vezuje za ime jednog od istraživača koji su se ubrajali u galeriju velikana koju su stvarali u ovoj zgradi. Članovi ekspertske grupe koja je izradila Ustav bili su, slobodno mogu reći, na prvom mestu: profesor Ratko Marković, potom profesor Vladan Kutlešić i njegov Mrtljajić iz Srbije, te Zoran Žižić, Ranko Milović, Milan Bešović, Miodrag Bukotić i Dragan Šoć iz Crne Gore”, ispričao je dr Vladimir Mikić iz Instituta za uporedno pravo.

Profesor dr Vladan Petrov, predsednik Ustavnog suda, obraćajući se na okruglom stolu, rekao je da sada „u vremenima kada se opet pokreću teme o uticaju Ustava i relativnim zakonskim pitanjima među kojima su nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva… treba da se vratimo na dobre primere iz prošlosti među kojima je ovaj ustav”.

– To je bio jedan lep ustavni tekst sa normama koje su skladno formulisane, sa jednim obimom teksta koji je bio zadovoljavajući za ono vreme. To je poslednji srpski ustav koji je pisan bez ikakvog uticaja spolja, dobrog ili lošeg. Već Ustav Srbije iz 2006. i naročito Ustav Crne Gore iz 2007. godine pisani su pod uticajem različitih spoljnih faktora, od kojih su neki bili pozitivni i negativni, a neki legitimni i neki svakako i nelegitimni, pa samim tim isključivo negativni”, rekao je Petrov i dodao da je racionalizovani parlamentarizam jedna od karakteristika ovog najvišeg pravnog akta iz te godine.

„On je bio specifičan i po tome što je uveo jednu radikalniju verziju tog racionalizovanog parlamentarizma, uslovno rečeno radikalniju, ne mislim u nekom političkom smislu, nego u onom ustavnopravnom smislu, jer je predvideo kancelarski princip, koji je inače prisutan u osnovnom zakonu Nemačke iz 1949. godine. Tu u stvari ne samo da je Vlada najjači ustavni organ nego je pre svega kancelar, odnosno u ovom našem slučaju predsednik Savezne Vlade, po svojim ovlašćenjima bio jači i od ostalih ustavnih faktora”, kazao je Petrov.

Još jedan akt koji je krasio ovaj pravni legat, kako je napomenuo, bila je i mogućnost ustavne žalbe.

„Ustav Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine predvideo je nešto što po našem ustavu iz Srbije iz 2006. ne postoji. To je drugostepena nadležnost, odnosno institucionalna nadležnost Saveznog ustavnog suda da odlučuje o žalbama u slučaju povrede izbornih prava i nepravilnosti u toku izbora na saveznom nivou”, nadovezao se Petrov.