Osećaj da se čini nešto važno

Miris papira i štampe, glasovi mladih koji se smenjuju oko štandova prepunih knjiga, domaćini i mladi humanitarci, srednjoškolci koji su ovog puta bili rešeni da pomognu NURDOR-u (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka), i neprekidna struja ljudi – tako je protekao prvi nacionalni humanitarni sajam „Knjige, braćo, knjige”, koji je tokom vikenda ujedinio čak 16 gradova Srbije u jednu, zajedničku priču.

U Beogradu, na platou u Čumićevom sokačetu, gde je sajam svečano otvoren, već u prvim satima bilo je jasno da ovo nije još jedan u nizu kulturnih događaja. Ovo je bila akcija sa ciljem i srcem. Od Subotice do Leskovca, od Beograda do Zaječara, isti prizor: štandovi puni knjiga, improvizovane blagajne, kutije za donacije i mladi koji su sve to osmislili i izneli do kraja.

Knjige su se razgledale pažljivo, često uz kratke razgovore, preporuke su davali srednjoškolci, koji su se snalazili kao pravi knjižari.

U senci štandova odvijali su se čitalačke radionice, razgovori, susreti. Deca su listala knjige, roditelji su zastajali da popričaju, a stariji su sa blagim osmehom posmatrali mlade koji su, bar na trenutak, preuzeli ulogu pokretača društva. Upravo tu, između korica i reči, osećala se suština ovog događaja, a to je spoj kulture i humanosti.

„Kao mladi ljudi, verujemo da zajedno možemo da napravimo stvarnu razliku. Ovo je tek prvi ovakav događaj i planiramo da on postane tradicija. Ponovićemo sigurno i sledeće godine”, poručili su organizatori.

Podršku su im dali brojni kulturni radnici, a inicijativu je podržala i književnica i rediteljka Vida Ognjenović, dok su na samom otvaranju bili mnogobrojni glumici i kulturni radnici.

Tokom dva dana, kroz sajam je prošlo više hiljada posetilaca, a prikupljeno je približno 600.000 dinara, što nije konačna cifra, a tačan iznos znaće se tek narednih dana. Ali iza tih podataka stoji mnogo više. Stoji energija generacije koja je odlučila da ne čeka, već da deluje.

Posebnu vrednost sajmu dala je činjenica da se istovremeno održavao u više gradova, čime je kultura izašla iz uskih okvira velikih centara i postala dostupna svima. U manjim sredinama, gde su ovakvi događaji ređi, interesovanje je bilo podjednako veliko, što je pokazalo da potreba za knjigom i za solidarnošću ne poznaje granice.