Kamperi zaboravljena vrsta u domaćem turizmu

No­vi Sad – Ako se do­sad već ni­su sre­li u svom gra­du, pre­po­zna­će se da­le­ko od ku­će, u ne­kom kam­pu na grč­kom mo­ru. De­le istu strast, že­lju da is­ko­ra­če iz ur­ba­ne vre­ve i pro­ve­du slo­bod­no vre­me u mi­ru i ne­po­sred­nom do­di­ru sa pri­ro­dom, i sa sa­mim so­bom. Kam­pe­ri su po­ma­lo i za­bo­ra­vlje­na vr­sta u do­ma­ćem tu­ri­zmu, ko­ji obo­ža­va banj­ske de­sti­na­ci­je, apart­man­ski sme­štaj, a kat­kad i luk­su­zni ho­tel sa ba­ze­nom i spa-cen­trom. Ima to­ga i na ob­ron­ci­ma Fru­ške go­re, gde se na­la­zi i naj­sta­ri­ji na­ci­o­nal­ni park u Sr­bi­ji, ali po­sto­ji sa­mo jed­na lo­ka­ci­ja na ovom pod­ruč­ju na ko­joj se mo­že kam­po­va­ti.

Da se stig­ne do fru­ško­gor­skog iz­le­ti­šta Stra­ži­lo­vo, po­treb­no je dva­de­se­tak mi­nu­ta vo­žnje od No­vog Sa­da, a od Srem­skih Kar­lo­va­ca sa­mo par mi­nu­ta. Pre ula­ska, sa de­sne stra­ne pu­ta, na­la­zi se ure­đe­no Eko-kamp od­mo­ri­šte. U toj ze­le­noj oazi put­ni­ku će pa­žnju pri­vu­ći be­le ša­tor­ske ku­po­le na li­va­di ko­ju okru­žu­je šu­ma. Pro­stor od oko 20.000 kva­drat­nih me­ta­ra do­volj­no je ve­lik i za po­sta­vlja­nje dru­gih ša­to­ra, kamp pri­ko­li­ca i za kam­per­ske ak­tiv­no­sti.

„Eko-kamp na Stra­ži­lo­vu je­di­ni je kamp u na­šem na­ci­o­nal­nom par­ku gde je do­zvo­ljen bo­ra­vak i sme­štaj lju­di vi­še da­na. Pre pet go­di­na, kamp je iz­dat pri­vat­ni­ku ko­ji se ba­vi slič­nim stva­ri­ma, ta­ko da on ure­đu­je i odr­ža­va taj pro­stor, i da­lje ga ren­ti­ra, a na­ma pla­ća za­kup”, ka­že za naš list di­rek­tor NP „Fru­ška go­ra” Dra­gan Vi­do­vić.

Je­dan od do­ma­ći­na u kam­pu je Lu­ka Ma­te, ko­ji za naš list pri­ča da su go­sti­ma na ras­po­la­ga­nju tri „glam­ping ša­to­ra” ko­ja se i vi­de sa ula­za. Oni sto­je uz­dig­nu­ti na dr­ve­noj pod­lo­zi, a kroz njih se pru­ža po­gled na oko­li­nu, no­ću i na zve­zde. Glam­ping kao reč uka­zu­je na ko­mo­tan ša­tor­ski sme­štaj, gde se spa­va na kre­ve­ti­ma. Do­volj­no je vi­sok da se u nje­mu mo­že sto­ja­ti us­prav­no, bez sa­gi­nja­nja, a sa­dr­ži po tri kre­ve­ta i kom­plet – kam­per­ske sto­li­ce i sto­čić.

To ni­je luk­suz, ali, ka­ko ov­de ka­žu, je­ste is­ku­stvo ko­je se pam­ti. Udob­no je za uži­va­nje, a do­volj­no jed­no­stav­no da se ose­ti pri­ro­da. Kamp ima i dve svo­je pri­ko­li­ce za sme­štaj, kao i do­volj­no me­sta da pri­mi go­ste ko­ji ov­de do­la­ze sa sop­stve­nim ku­ći­ca­ma na toč­ko­vi­ma i ša­to­ri­ma. Tu je i sa­ni­tar­ni čvor sa tuš-ka­bi­na­ma, čak i sa veš-ma­ši­nom, a svo­je­vr­sna hi­gi­je­na se odr­ža­va i na ze­le­ni­lu, tret­ma­ni­ma pro­tiv ko­ma­ra­ca i kr­pe­lja.

Lu­ka Ma­te, ko­ji je i po­ljo­pri­vred­ni in­že­njer, ka­že da se ko­ri­ste raz­bla­že­ni pre­pa­ra­ti za ove tret­ma­ne, s ob­zi­rom na to da kom­ši­je u oko­li­ni dr­že svo­je pče­le na is­pa­ši.

„Lju­di kod nas obič­no do­la­ze na dnev­ne iz­le­te ili na noć, dve i uglav­nom sa­mi se­bi or­ga­ni­zu­ju ka­ko će pro­ve­sti vre­me, a sva­ka­ko mo­gu da uži­va­ju u pri­ro­di, zvu­ci­ma pti­ca, bez stre­sa, kao i u pri­pre­mi hra­ne i uz re­kre­a­ci­ju. Mo­gu da pro­še­ta­ju do Bran­ko­vog gro­ba, do ne­kog od ma­na­sti­ra, Ma­le i Ve­li­ke Re­me­te ili Gr­ge­te­ga, a na ovom pod­ruč­ju ima i mno­go vi­na­ri­ja”, pre­po­ru­ču­je ka­ko pro­ve­sti kam­per­ske da­ne.

Lu­ka ka­že da je i sam lju­bi­telj kam­po­va­nja i da je za nje­ga klju­čan ose­ćaj slo­bo­de ko­ji u to­me do­bi­ja, a da je sva­ka­ko jed­na od pred­no­sti ova­kvog od­mo­ra bo­ra­vak u zdra­voj sre­di­ni i ne­ka vr­sta ras­te­re­će­no­sti.

„Me­ni ne pri­ja­ju be­ton­ski zi­do­vi i vi­še vo­lim da ot­pu­tu­jem u pri­ro­du, pa ma­kar me uje­la bu­ba. Je­ste ce­na mo­žda po­volj­ni­ja, ali to ni­je u vr­hu struk­tu­re pred­no­sti kam­po­va­nja, već je reč o oda­bi­ru čo­ve­ka da bu­de u do­di­ru sa pri­ro­dom”, ka­že ovaj mla­dić.