Teheran konsultuje Moskvu u vezi sa sukobom s Vašingtonom

Da li ruski predsednik Vladimir Putin može da utiče na tok posustalih pregovora Teherana i Vašingtona u vezi sa otvaranjem Ormuskog moreuza, deblokade iranskih luka, daljeg profila nuklearnih pregovora dve sukobljene države, kompenzacija za ratnu štetu i sudbine sankcija protiv Islamske Republike?

Odgovor bi mogao biti jasniji nakon jučerašnjeg susreta šefa Kremlja Vladimira Putina i iranskog ministra inostranih poslova Abasa Arakčija u Sankt Peterburgu, prvog od izbijanja sukoba u Persijskom zalivu krajem februara. Dosadašnji pregovori sa Amerikancima izjalovili su se zbog njihovih „maksimalističkih zahteva”, ocenio je Arakči po dolasku u Sankt Peterburg. Sastanak sa Putinom „biće dobra prilika da se razgovara o razvoju događaja u ratu i razmotri najnovija situacija. Uveren sam da će ove konsultacije i koordinacija između dve zemlje u tom pogledu biti od posebnog značaja”, dodao je istom prilikom šef iranske diplomatije.

Šta god da Putin na to ima da kaže, odlukom zvaničnog Teherana Rusija je prva država izvan regiona oko Persijskog zaliva, sa kojom se Iran od juče javno konsultuje povodom aktuelnog sukoba sa Amerikom.

Arakčijeva poseta Rusiji, organizovana je inače nakon njegova dva vikend-susreta sa civilnim i vojnim zvaničnicima Pakistana u Islamabadu, između kojih je u nedelju razgovarao sa sultanom Omana Hajtamom bin Tarikom, u Maskatu. Nakon ocene Ibrahima Rezeija, portparola Nacionalne komisije Irana za bezbednost i spoljnu politiku, da je Pakistan „dobar prijatelj i sused”, ali da nije „prikladan posrednik”, Arakči i sultan Bin Tarik razmatrali su predlog Teherana o jačanju zajedničkog nadzora nad Ormuskim prolazom i prilikama za „nove prostore za mirovni dijalog”.

Inače, pre leta za Rusiju, Arakči je u Islamabadu ostavio pismenu poruku za Vašington, u kojem je Teheran ponudio dvofazni nastavak pregovora sa Amerikancima, navode agencije, uz primedbu da celina tog predloga nije objavljena. Dostupne informacije ukazuju da je Teheran postavio američku deblokadu iranskih luka, kao ključni uslov za nastavaka pregovora, dok bi „nuklearna tema” bila ostavljena za kasnije.

S one strane Atlantika, američki predsednik Donald Tramp je zakazao sastanak najužeg tima saradnika za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, kako bi razgovarali o daljim koracima Vašingtona. Prema nepotvrđenim izveštajima, najnovija ponuda Teherana ne ispunjava ključne zahteve Vašingtona, povezanim sa prekidom nuklearnog programa Irana. Tramp je prethodno primetio da su Iranci proteklog vikenda, ubrzo nakon njegove odluke da ne šalje Džareda Kušnera i Stiva Vitkofa u Islamabad, izašli sa „interesantnim, ali još ne dovoljno dobrim predlogom”.

„Postoje telefoni, mi imamo dobre, bezbedne linije. Kada budu spremni da izađu sa jednim mišljenjem, neka dođu kod nas ili se jave”, poručio je šef Bele kuće.

U međuvremenu, Ormuski prolaz je i dalje uglavnom blokiran za civilnu pomorsku plovidbu, kao i iranske luke. Sa tim, cene nafte na svetskom tržištu nastavile su juče da rastu: barel „brenta” kretao se oko 107,49 američkih dolara, a laka teksaska nafta oko 96,17 dolara. Usput, američka investiciona banka Goldman Saks podigla je juče prognozu prosečne svetske cene nafte sa 80 na 90 dolara i to ako se sukob SAD i Irana okonča do sredine juna.

Šta bi mogao biti sledeći potez Vašingtona povodom sukoba u Persijskom zalivu i eventualnog nastavka pregovora sa Teheranom, neizvesno je. Pogotovo, što lideri SAD i Irana Donald Tramp i Masud Pezeškijan imaju oprečne procene ko ima „bolje karte” u rukama. Odnosno, ko bi mogao da „trepne prvi”.

Prema Trampu, iranska proizvodnja nafte zbog američke pomorske blokade toliko sada puni tamošnje naftovode da bi oni za „tri dana mogli da eksplodiraju”. Sa suprotne strane, Pezeškijan je izašao sa konstatacijom prema kojoj su Iranci u ranijem periodu tek delimično iskoristili strateški potencijal Ormuskog prolaza, kao i značaj cene barela.

Zagonetka je kako će se sa ovakvih polaznih tačaka, gde i kada, nastaviti pregovori Amerikanaca i Iranaca. Posebno ako se zna da je Iranska nacionalna garda u trenutku Arakčijeve posete Rusiji izašla sa ocenom da kontrola nad moreuzom ostaje ključna za strategiju Teherana. „Kontrola Ormuskog moreuza i održavanje senke njegovog odvraćajućeg efekta nad Amerikom i pristalicama Bele kuće u regionu su definitivna strategija islamskog Irana”, navodi se u jučerašnjoj poruci Iranske nacionalne garde.

Jahta ruskog milijardera prošla kroz Ormuz

Superjahta „Nord” ruskog milijardera Alekseja Mordašova, koji je 2022. stavljen pod sankcije SAD, isplovila je iz luke u Dubaiju pred vikend, i juče neometano prošla kroz Ormuski prolaz, javile su agencije. Mordašov je, inače, vlasnik čeličana „Severstal” i na ovogodišnjoj „Forbsovoj” listi globalne plutokratije vodi se kao najbogatiji Rus sa procenjenom imovinom od oko 37 milijardi američkih dolara.