Mapa hrvatskog entiteta naljutila Sarajevo

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Tačno dve decenije nakon neuspeha takozvanog Aprilskog paketa, ustavnih reformi koje je, pod pokroviteljstvom američke diplomatije, trebalo da centralizuju Bosnu i Hercegovinu, ali nisu zadovoljile političke ambicije u Sarajevu, u zagrebačkom hotelu „Dubrovnik” održan je skup koji je uznemirio bošnjačko rukovodstvo. Povod za reakcije bila je karta predstavljena na jednom od panela, na kojoj je dejtonska struktura BiH – definisana kao zajednica dva entiteta – „korigovana” uvođenjem treće jedinice, takozvane hrvatske republike.

Drugog dana konferencije „TradFest”, koju organizuju fondacije „Vigilare” i „Ordo Iuris”, uz učešće američkog tink-tenka fondacije „Heritidž”, navodno bliske Donaldu Trampu, održan je panel pod naslovom „BiH: neuspela država i nužnost trećeg hrvatskog entiteta”.

Među govornicima panela, na kojem je predstavljen memorandum o hrvatskom entitetu u BiH, bio je kardinal Vinko Puljić, vrhbosanski nadbiskup, koji je ranije bio protiv ideje preuređenja BiH, ali je, kako prenose hrvatski mediji, na skupu rekao da smatra kako je nužno tražiti „put mogućeg” zbog nefunkcionalnosti sistema, ali i činjenice da Hrvati kao konstitutivan narod u BiH nemaju stvarnu političku jednakopravnost.

Najviše pažnje izazvala je prezentacija Ivana Pepića, docenta Univerziteta odbrane i bezbednosti „Dr Franjo Tuđman”, koji je predstavio kartu podele BiH na tri, odnosno četiri jedinice, to jest Republiku Srpsku, „hrvatsku republiku”, „bošnjačko-muslimansku republiku” i Brčko distrikt. Na njoj je crvenom bojom označena „Croat Republic”, koja obuhvata zapadnu Hercegovinu i prostor oko Mostara, te odvojene enklave u srednjoj Bosni i Posavini. Model je, prema njegovom tumačenju, inspirisan rešenjima poput belgijskog, sa ciljem da obezbedi unutrašnju ravnotežu.

Predstavnik bošnjačke nacionalne manjine u Saboru Hrvatske Armin Hodžić je uoči konferencije istakao da je reč o „skupu margine političkog spektra”, ali su poruke iz zagrebačkog hotela, ipak, ozbiljno shvatili u Sarajevu, posebno jer je u publici sedeo Domagoj Knežević, savetnik ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana, što je protumačeno kao indirektna institucionalna podrška. Na skupu su, javili su mediji, bili prisutni svi važniji članovi domaće crkveno-političke scene.

Sarajevski mediji javljaju da se „Hrvatska opet meša”, dok iz Izetbegovićevog SDA saopštavaju da se u „susednoj državi crtaju nove karte podela”, a ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković smatra da ne treba komentarisati „svaku glupost”, ali najavljuje slanje protestne note Hrvatskoj. Ideje iz Zagreba, međutim, u najvećoj meri se ocenjuju kao neustavne i politički teško ostvarive. Njihova pozadina, pored izborne dinamike unutar BiH, očigledno uključuje i nastojanja da se kroz eventualne ustavne promene ili javni pritisak spreči preglasavanje prilikom izbora člana Predsedništva BiH – pitanje koje hrvatski predstavnici godinama ističu kao suštinsko.

Parlamentarka HDZ-a u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Marina Pendeš kaže da joj se „sviđa prikazana mapa”, te najavila da će sličan događaj uskoro organizovati u institucijama BiH. Ona kaže da se na mapi ne vidi treći entitet, već „etničko čišćenje nad 250.000 Hrvata”, a potom je iznela svoj stav opisavši kao netačne tvrdnje „da su Hrvati zadovoljni Dejtonski sporazumom i Republikom Srpskom”.

Ipak, utisak je da ni sami predlagači ne računaju ozbiljno na realizaciju troentitetskog koncepta. Jer da misle ozbiljno, potrudili bi se da dobiju širu podršku makar srpske komponente unutar BiH – s obzirom na to da na bošnjačku izvesno ne mogu da računaju – tako što bi, kako smatraju neki analitičari, na primer, predložili reintegraciju Brčkog u sastav RS. No, iz Hrvatske su tokom nedavne krize dolazile pretnje o tobož slanju vojnih trupa upravo u Brčko, pokazavši na taj način nezahvalnost što je i sama Hrvatska stekla „kontinuitet” vlastite teritorije izgradnjom mosta na Pelješcu, zahvaljujući, između ostalog, i podršci iz Republike Srpske.