Za sivu ekonomiju mora da važi nulta tolerancija

Nedavno je u okviru Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) održan prvi sastanak stručne grupe za sivu ekonomiju, čime je praktično otvoreno novo poglavlje u borbi protiv jednog od najupornijih problema domaće privrede. Ovaj susret nije bio tek formalnost – označio je početak rada na ambicioznom Programu za suzbijanje sive ekonomije od 2026. do 2030. godine, uz jasno definisane prioritete i uključivanje svih ključnih aktera: od ministarstava i institucija, do same privrede. Već na startu, poruka je bila konkretna – fokus se premešta sa deklarativnih inicijativa na operativne mere zarad efikasnijeg rada institucija, ali i na identifikaciji propisa koje je potrebno unaprediti. U središtu su bolja koordinacija državnih organa, ubrzana digitalizacija, pa čak i primena veštačke inteligencije, ali i odlučnija borba protiv rada na „crno” i sve prisutnije sive zone u onlajn trgovini. Poseban akcenat ostaje na preventivnim merama, podizanju svesti, jačanju međuinstitucionalne saradnje i partnerstvu države, privrede i građana, najavljuje za „Politiku” Jelena Mićić, vodeća savetnica za konkurentnost u NALED-u.

Kada ste spomenuli građane, da li oni u dovoljnoj meri razumeju štetnost sive ekonomije po budžet i javne usluge?

– U velikoj meri pokazuju negativan stav prema sivoj ekonomiji: gotovo 80 odsto njih smatra da za neformalno poslovanje nema opravdanja, a porastao je i broj onih koji veruju da za sivu ekonomiju nema opravdanja. Ipak, dokumenti pokazuju i da postoji prostor za dalje informisanje, jer deo građana i dalje ne insistira na fiskalnom računu, a finansijska i digitalna pismenost nisu dovoljno razvijene. Zbog toga se može reći da je svest značajno unapređena, ali ne i dovoljna.

Koji sektori privrede su najrizičniji?

Građevinarstvo se izdvaja kao onaj sa najizraženijom sivom ekonomijom, a slede zanatske usluge, trgovina i ugostiteljstvo. Ove oblasti prepoznaju kao najrizičnije i građani i privreda, pokazalo je istraživanje iz 2024.

Koliko je digitalno okruženje postalo prostor za sivu ekonomiju?

Sve više postaje značajan prostor za ekonomsku aktivnost, ali i za potencijalne zloupotrebe. Efikasna kontrola zasniva se na većoj transparentnosti transakcija, razvoju bezgotovinskog plaćanja, e-fiskalizaciji i e-fakturama, kao i na analitičkom nadzoru zasnovanom na podacima i softverskim alatima.

Kakva je situacija sa neprijavljenim radom i sezonskim zapošljavanjem?

Neformalno zapošljavanje ostaje veliki izazov. Neprijavljeni radnici nemaju osnovna prava, dok država gubi prihode. Uvođenjem sistema za sezonsko zapošljavanje u poljoprivredi postignut je značajan napredak u ovoj oblasti. Od 2019. do aprila 2026. registrovano je više od 109.000 radnika u poljoprivredi i više od 2,3 milijarde dinara uplaćenih poreza i doprinosa. Ova važna reforma mogla bi da ima primenu i u drugim oblastima zahvaćenim sivom ekonomijom, kao što su građevina i ugostiteljstvo.

Da li su postojeće kontrolne i regulatorne mere dovoljne ili je potrebno njihovo dodatno pooštravanje?

Postojeće mere dale su rezultat, ali dok god postoji siva zona moramo preduzimati aktivnosti kako bismo je suzbili, jer za takvu zonu tolerancija je nulta. Potrebno je dalje unapređenje kapaciteta i efikasnosti inspekcija, finansijsko i kadrovsko osnaživanje, dalja regulatorna reforma, podsticanje bezgotovinske tranzicije i jačanje poreskog sistema. Dakle, naglasak nije samo na „pooštravanju”, već na kombinaciji preventivnog postupanja, jačeg nadzora, boljih kapaciteta i pametnijeg regulatornog okvira.

Koje nove mere se razmatraju u okviru unapređenja inspekcijskog nadzora?

Dalja digitalizacija inspekcija, unapređenje koordinacije, osnaživanje kapaciteta inspekcijskih službi, veća primena bezgotovinskih transakcija i efikasnije usmeravanje kontrola ka najrizičnijim oblastima. Kao već sprovedena važna mera navodi se i e-inspektor, kojim je umreženo 36 inspekcija, što sugeriše da je dalji razvoj takvih sistema jedan od pravaca unapređenja, posebno kada govorimo o procesu digitalizacije i upotrebe alata veštačke inteligencije koji će olakšati rad inspekcijama.

Koliko su inspektori obučeni da prepoznaju nove oblike sive ekonomije, posebno u digitalnom prostoru?

Pojedine inspekcije imaju već softverska rešenja koja im pomažu da suzbijaju sivu ekonomiju u sajber-prostoru. Ono što nedostaje i što treba da unapredimo jesu digitalna rešenja koja će svakoj inspekciji omogućiti da samostalno radi u sistemu.

Kakve poruke NALED šalje građanima, poslodavcima i mladima uoči 1. maja u vezi sa radom u legalnoj i neformalnoj ekonomiji?

Rad u legalnim tokovima je društveno poželjan i ekonomski koristan, dok za sivu ekonomiju važi nulta tolerancija. To potvrđuje podatak da skoro 80 odsto građana i 80 procenata preduzeća ne opravdava neformalno poslovanje, kao i da je porastao broj onih koji smatraju da siva ekonomija nije opravdana. Poruka poslodavcima i mladima bila bi da legalno poslovanje, prijavljen rad i transparentna plaćanja donose sigurnost, prava i dugoročnu održivost.

Kako se procenjuje trenutni nivo sive ekonomije u Srbiji i da li postoji trend smanjenja ili rasta?

Prema podacima FREN-a, siva ekonomija u Srbiji je iznosila 21,1 odsto BDP-a u 2023, odnosno približno 14,7 milijardi evra. Trend je takav da je do 2013. rasla, zatim je do 2021. beležen kontinuiran pad na 17,9 odsto, dok je tokom 2022. i naročito 2023. došlo do određenog ponovnog rasta, verovatno usled ekonomske krize i inflacije. Ipak, nivo sive ekonomije je i dalje značajno niži nego 2013.

Koji su najčešći razlozi zbog kojih se preduzeća i pojedinci odlučuju za rad u sivoj zoni?

Privrednici kao glavne razloge vide poreze, doprinose i druge obaveze prema državi koje žele da izbegnu, kao i druge parafiskalne namete. Oko dve trećine preduzeća dodaje i slabe poslovne rezultate, ekonomsku krizu i nedostatak finansijskih sredstava. Dakle, ključni motivi su finansijski pritisak, troškovi poslovanja i opšta ekonomska nesigurnost.

Koliko je siva ekonomija i dalje prisutna u malim i srednjim preduzećima i da li postoje razlike po regionima?

Mikro i mala preduzeća su važna ciljna grupa mera formalizacije, naročito kroz POS program i širenje bezgotovinskog plaćanja. To sugeriše da je upravo u tom delu privrede i dalje prisutan značajan prostor za suzbijanje sive zone.

Da li su digitalizacija državne uprave i uvođenje e-faktura dali konkretne rezultate u smanjenju sive ekonomije?

Jesu. Pad sive ekonomije je uskoj vezi sa digitalizacijom inspekcijskih organa, rastom bezgotovinskog plaćanja i reformama kao što su e-fiskalizacija, e-fakture i e-inspektor. Kao konkretni pokazatelji navode se: 160.000 aktivnih fiskalizovanih subjekata, jedinstveni sistem e-faktura za privatni i javni sektor, umreženih 36 inspekcija kroz e-inspektor i rast poreskih prihoda sa 31,8 odsto BDP-a u 2013. na 34,9 odsto u 2023. To ukazuje da je digitalizacija dala merljive efekte.

Gde je Srbija danas u odnosu na zemlje regiona kada je reč o borbi protiv neformalne ekonomije?

Pokazuje dinamičan napredak, ali još nije dostigla evropski prosek u instrumentima koji doprinose suzbijanju sive ekonomije. Od 2019. do 2021. bila je među dve zemlje u Evropi sa najbržim rastom bezgotovinskih plaćanja, ali je i dalje po njihovom udelu u BDP-u ispod proseka EU – Centralnoistočne Evrope i EU – 27.