Najmlađi podnarednik srpske vojske u Velikom ratu

Loznica – Kada je Momčilo Gavrić preminuo 28. aprila 1993. godine, „Politika” je već sutradan objavila vest pod naslovom „U Beogradu umro stari ratnik Momčilo Gavrić”, uz podnaslov koji je sabrao njegov život u jednu rečenicu – bio je najmlađi podnarednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Taj novinski zapis danas deluje kao mera za priču o dečaku iz Trbušnice koji je u rat ušao sa osam godina. Na to je podsetio kustos istoričar Muzeja Jadra Stefan Vilić, vraćajući se na početak, u leto 1914. godine.

„Kada su austrougarske trupe ušle u selo, ubijale su sve pred sobom. Otac ga je poslao da upozori rodbinu da beže. To mu je spasilo život. Kada se vratio, u dvorištu je zatekao tela oca, majke, braće i sestara.„

U tom trenutku, kako je naglasio, Momčilo više nije bio dete.

„Odlazi ka Gučevu i nailazi na srpsku vojsku. Ubrzo postaje deo jedinice. Dobija uniformu skrojenu od starih šinjela, pušku sa skraćenom cevi i mesto među vojnicima koji ga više ne gledaju kao dečaka, već kao saborca.„

Vilić je posebno izdvojio svedočanstva starešina, koje su beležile da je Momčilo „živeo vojnički, od ranog jutra do kasne večeri, disciplinovanije od mnogih starijih”. Posle Cerske bitke unapređen je u čin kaplara, „ne zato što je bio simbol, već zato što je to zaslužio”.

Najteži deo njegovog puta, kako je i sam kasnije govorio, bila je Albanska golgota.

„Na svakom koraku zasede i potere, vojnici oko mene padaju od iznemoglosti, od gladi, a ja nekako guram napred”, citirao je istoričar Gavrića. „Jeo sam sneg da zavaram glad, kukuruz iz konjske balege, meso uginulih konja, korenje i koru drveta.”

U tim rečima, kako je dodao, staje sva težina tog vremena.

„Da nije bilo vojnika Miloša Mišovića, koji je brinuo o njemu i delio poslednje zalihe, Momčilo najverovatnije ne bi preživeo. Zahvaljujući njemu stigao je do mora, do Krfa, do onoga što je nazivano ostrvom spasa.„

Ova priča, međutim, nije ostala samo u prošlosti. Ona se i danas tumači kao deo identiteta. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Ninoslav Jovanović ocenio je da je Momčilo Gavrić simbol stradanja, ali i snage jednog naroda, naglašavajući da kultura sećanja nije formalnost, već obaveza.

U ime Grada Loznice u programu obeležavanja 120. godišnjice od rođenja i 33 godine od smrti najmlađeg vojnika u Prvom svetskom ratu, govorio je pomoćnik gradonačelnika Loznice Milan Jugović, koji je istakao da Loznica pripada redu gradova koji svoje velikane ne zaboravljaju.

Podsetio je da Momčilo Gavrić u gradu ima spomenik, ulicu i kasarnu koje nose njegovo ime, ali i najavio da će njegova obnovljena rodna kuća biti uvrštena u turističku ponudu, kao mesto sećanja i učenja.

Govoreći o značaju njegove sudbine, Jugović je naglasio da je Momčilo istovremeno simbol stradanja, ali i podizanja Srbije iz pepela i da upravo u takvim životima treba tražiti pouke za budućnost.

Obeležavanje godišnjice proteklo je u Parku breza, ispred spomenika Momčilu Gavriću, proteklo je u prigodnom programu koji su izveli etno-grupe „Lozice” i guslar Milutin Đuričić.