Nije lako dogovoriti brži prelaz granice samo za Srbiju

Novi evropski sistem kontrole ulaza i izlaza (EES) je zamišljen kao jedinstven i strog za sve putnike iz trećih zemalja, ali je Grčka već na startu pokazala da će pravila u praksi ipak zavisiti od interesa turizma. Suočena sa rizikom da uspori protok na aerodromima i time ugrozi jedno od najvažnijih tržišta – goste iz Velike Britanije – zvanična Atina je odlučila da u prvim mesecima primene „olabavi” procedure. Tako u sezoni kada milioni Britanaca inače popunjavaju grčke hotele i apartmane, prioritet nije stroga biometrijska kontrola, već brz i nesmetan ulazak u zemlju. Oni tako neće biti u obavezi da daju otiske prstiju niti da budu fotografisani, već će granicu prelaziti po pojednostavljenom režimu, uz klasičnu kontrolu putnih isprava.

Ovakva odluka je došla u trenutku kada se sistem tek uvodi, a strah od gužvi na granicama i aerodromima nije bez osnova. Upravo zato je državama ostavljen prostor da tokom prelaznog perioda, koji traje do jeseni 2026. godine, fleksibilno primenjuju pravila. To podrazumeva da granične službe, ukoliko se formiraju duge kolone, mogu privremeno da ublaže ili čak obustave biometrijske procedure kako bi se izbeglo zadržavanje putnika.

Ista logika već se nazire i na drumskim graničnim prelazima, što je posebno važno za putnike iz Srbije i regiona. U uslovima pojačanog saobraćaja, prioritet postaje protok vozila, pa se kontrola svodi na osnovnu proveru dokumenata i pečatiranje pasoša. S druge strane, u periodima manjeg opterećenja, očekuje se puna primena novog sistema, uključujući uzimanje biometrijskih podataka.

Aleksandar Seničić, direktor Jute, kaže za „Politiku” da do sada nije bilo zvaničnih razgovora na ovu temu sa grčkom stranom, kao i da će početkom maja on imati sastanak sa Turističkom organizacijom Grčke i Upravom carine.

– Mi imamo samo nezvanična obećanja da će se u slučaju gužvi sistem privremeno suspendovati ili će se, recimo, sprovoditi noću, a danju samo klasična provera pasoša. Međutim, čak i sa time moramo računati da će gužvi biti, jer ih je uvek bilo. Ono što možemo da uradimo jeste da menjamo vreme polaska na put, da proveravamo situaciju na granici i da biramo sporedne prelaze kakav je Dojran ili Medžetlija na kojima, recimo, nedavno, tokom praznika, nije bilo gužvi. Mi planiramo i jedan sastanak sa Grcima početkom juna i bilo bi dobro da bude na malo više zvaničnom nivou, međutim nije lako dogovoriti nešto samo za Srbiju. Ako bude popušteno nama, pa to će onda morati da se odnosi i na druge narode iz regiona – objašnjava Seničić.

Sada je važno da vidimo da li procedure mogu da se pojednostave, na primer, da li su Grci razmišljali o aplikaciji preko koje bi se putnici unapred prijavljivali ili, na primer, da li će u sezoni biti otvoren maksimalan broj prelaza.

– Ljudi već sada znaju koje su njihove obaveze i treba samo da se pažljivo pripreme za put. Pominjanje Britanaca po principu kad mogu oni možemo i mi, nema nikakvog smisla. Turisti iz Velike Britanije su po broju dolazaka (4,7 miliona u sezoni) na drugom mestu posle Nemaca. Njihova prosečna potrošnja po putniku iznosi 800 evra i Grcima u sezoni donesu 3,3 milijarde evra u sezoni. Naravno da je sve računica, logično je iz ugla zemlje koja živi od turizma, ali moramo da znamo gde smo mi. Najvažnije je da računamo na to da će gužvi biti, pa ako nas iznenadi brži prelaz, bićemo zadovoljni – kaže direktor Jute.

Za sada se samo nagađa da će se, dakle, pravila menjati iz časa u čas – u zavisnosti od gužvi, dana u nedelji i opterećenosti prelaza. Jasno je da je zemljama članicama ostavljen prostor da se i dalje prilagođavaju, pa time i da suspenduju sistem ako tako odluče. Jer, iako je sistem prelaska granice tehnički spreman, njegova puna primena i dalje zavisi od sposobnosti sistema da izdrži pritisak turističke sezone – što će se najbolje videti upravo tokom predstojećeg leta. Za putnike iz Srbije zvanične odluke još nema – ali se na terenu već nazire kako će sistem funkcionisati. Kako prenose mediji i potvrđuju diplomatski izvori, novi sistem se formalno primenjuje, ali ne i bez izuzetaka.

Više od milion građana Srbije koji svakog leta putuju u Grčku sa strepnjom prati uvođenje ovog sistema, pre svega zbog mogućih gužvi na graničnim prelazima. Međutim, prva iskustva pokazuju da će se pravila u praksi prilagođavati situaciji. Tako je već sredinom aprila na prelazu Evzoni, usled dolaska većeg broja autobusa sa srpskim đacima i studentima, procedura privremeno obustavljena kako bi se omogućio brži prolaz putnika. Možda će tako biti i tokom letnje sezone, te da će se primenjivati takozvani fleksibilni model, u kojem granične službe same odlučuju da li će sprovoditi punu biometrijsku kontrolu ili je privremeno ublažiti.

Dodatno olakšanje moglo bi da donese i najavljeno proširenje kapaciteta na graničnom prelazu Evzoni, gde se očekuje otvaranje novih traka za putnička vozila i autobuse.

Praktično, za putnike iz Srbije to znači da će i ovog leta važiti poznata pravila – gužve u udarnim terminima su neizbežne, ali bi novi sistem, umesto da ih dodatno uspori, u mnogim situacijama mogao da bude stavljen u drugi plan kako bi se kolone što pre smanjile.