Češka se priklanja nuklearizaciji Evrope

Češka je voljna da se pridruži inicijativi francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju evropskih odbrambenih snaga, što bi uključivalo i tzv. nuklearnu komponentu, izjavio je češki premijer Andrej Babiš. Reč je o ideji koja je naišla na dobar prijem u nekoliko evropskih država, pre svih Nemačkoj i Poljskoj, a koja je rođena kao neka vrsta odgovora na otvorene poruke iz Vašingtona o značajnom smanjenju uloge SAD u odbrani evropskog prostora. Od koga konkretno bi taj prostor bio branjen nije izričito navedeno, mada se, kao po ustaljenom običaju, ukazuje na Rusiju.

Podsetimo, Babiš je do stupanja na čelo vlade, u vreme dok je bio predsednik države, zastupao mnogo smireniji pristup međunarodnim pitanjima, posebno evropskim, ali okolnosti danas nisu onakve kakve su bile pre nekoliko godina. Posebno na našem kontinentu, gde je u vidljivom porastu tendencija povratka suvereniteta država, posebno onih koje su u Evropsku uniju ušle po raspadu nekadašnjeg Varšavskog pakta i dospevanja pod direktnu komandu Brisela.

Kako navode češki mediji, Babiš je potvrdio želju zemlje čiju vladu predvodi da se pridruži nastojanjima Makrona da Evropa izgradi sopstveni nuklearni sistem odvraćanja, uz napomenu da je za Češku Francuska za to idealan partner. On je, takođe, istakao da Prag u navedenom projektu ima šta da ponudi partnerima, od tehnologije, znanja, proizvodnih kapaciteta do dobro obučene vojske.

Valja dodati da je reakcija Češke još u martu mesecu bila ovim povodom prilično uzdržana. Naime tada je Petr Mačinka, ekonomista i političar, i osnivač Stranke slobodnih građana, izjavio da, „pošto Češka nema nuklearno oružje, nema čemu ni da se pridruži”. Očigledno da su razvoj događaja u svetu, a posebno sve veća zategnutost na Bliskom istoku, doprineli drugačijem načinu razmišljanja i stvaranju novih strateških saveza.

A šta se sve događalo tokom prošle i u prvim mesecima ove godine?

Postalo je jasno da rat u Ukrajini može biti okončan samo pod uslovima koje je ruski predsednik Vladimir Putin ugovorio sa američkim kolegom Donaldom Trampom prilikom susreta 15. avgusta u Enkoridžu na Aljasci. Ovakav zaključak potpuno je suprotan od nastojanja Evrope da proširi svoj uticaj na Ukrajinu i dospe do samih granica Ruske Federacije.

Tramp, opterećen mnoštvom domaćih problema i vođen sloganom „Učinimo Ameriku ponovo velikom”, shvatio je da bi nova ratna avantura na Starom kontinentu mogla samo da mu se obije o glavu. Nametanje prekoatlantskim saveznicima novih, daleko viših troškova za funkcionisanje NATO-a nije u potpunosti dalo željeni efekat i primoralo je prvog čoveka SAD da strategiju prilagodi novim okolnostima. Rezultat svega mogao je da se vidi već početkom rata protiv Irana.

Novonastalo nepoverenje unutar Severnoatlantskog saveza izrodilo je potrebu Evropljana da više razmišljaju o tome kako da obezbede sopstvenu odbranu, bez aktivnije pomoći Amerike. Iako su Francuska i Velika Britanija nuklearne sile, većina evropskih zemalja se do sada prvenstveno oslanjala na Sjedinjene Države za odvraćanje potencijalnih protivnika. Vašington je decenijama star stub transatlantske bezbednosti. U novim okolnostima Nemačka je stvorila takozvanu nuklearnu upravljačku grupu za pitanja odvraćanja, dok je poljski premijer Donald Tusk izjavio da su već u toku razgovori sa Francuskom i drugim evropskim saveznicima o ovoj zajedničkoj temi.

Takođe, Savet Evrope je nedavno dao konačno odobrenje za finansijsku pomoć u okviru instrumenta „Bezbednosna akcija za Evropu” (SAFE) za Češku Republiku i Francusku, omogućavajući obema zemljama pristup kreditima vrednim više milijardi evra, a namenjenih podsticanju odbrambene industrije kroz zajedničke nabavke.

Kako je navedeno, Češka Republika će dobiti do 2,06 milijardi evra, uključujući 309 miliona evra pretfinansiranja, dok je Francuskoj dodeljeno do oko 15,09 milijardi evra, sa pretfinansiranjem, utvrđenim na oko 2,26 milijardi. Odobrenje dolazi nakon pozitivne procene Evropske komisije o nacionalnim planovima investicija u odbranu koje su podnele obe zemlje.

SAFE, usvojen u maju 2025. godine kao deo odbrambenog paketa EU „Spremnost 2030”, osmišljen je da podrži države članice u jačanju kapaciteta proizvodnje odbrambene opreme kroz zajedničku nabavku prioritetnih vojnih kapaciteta. Instrument ima cilj da ubrza velika ulaganja u evropsku tehnološku i industrijsku bazu odbrane, reši probleme sa nedostacima kapaciteta i obezbedi bržu dostupnost odbrambene opreme širom bloka.

U okviru programa, Ukrajina i zemlje EFTA/EEA takođe mogu učestvovati u zajedničkim nabavkama, zajedno sa Kanadom.

Međutim, teško je verovati da će nas „nuklearizacija” Evrope brže dovesti do konačnog mira i kraja tradicionalnim nesuglasicama. S druge strane, jasne su i težnje ovdašnjih država da se izvuku ispod američkog nuklearnog kišobrana, pogotovo kada je on za mnoge postao preskup.