Dvo­ri­ne po­sta­le kul­tur­no do­bro od iz­u­zet­nog zna­ča­ja

Aran­đe­lo­vac – Arheološko na­la­zi­šte Dvo­ri­ne, od­no­sno Ma­džar­sko gro­blje u se­lu Ba­nja Skup­šti­na Sr­bi­je pro­gla­si­la je pre ne­ko­li­ko da­na za ne­po­kret­no kul­tur­no do­bro od iz­u­zet­nog zna­ča­ja pr­ve ka­te­go­ri­je.

Vla­da je pod­ne­la ovaj pred­log još u fe­bru­a­ru, a Na­rod­ni mu­zej u Aran­đe­lov­cu i grad pod Bu­ku­ljom sa­da naj­zad mo­gu i zva­nič­no da se po­hva­le ve­li­kim kul­tur­nim do­brom ko­je se is­tra­žu­je du­že od de­ce­ni­je.

Ovo ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte sme­šte­no je na se­ver­nim pa­di­na­ma Ven­ča­ca, na pla­tou iz­nad po­to­ka Po­pov­ca. U nje­go­vom sre­di­štu na­la­ze se osta­ci mo­nu­men­tal­ne cr­kve iz­gra­đe­ne u dru­goj po­lo­vi­ni 14. ve­ka, sa tro­stra­nim ap­si­da­ma i ži­vo­pi­som ko­ji sve­do­či o vr­hun­skom umet­nič­kom i gra­di­telj­skom do­stig­nu­ću epo­he Ne­ma­nji­ća.

Od­lu­ka Skup­šti­ne pod­ra­zu­me­va traj­nu za­šti­tu lo­ka­li­te­ta, mo­guć­nost da­ljih is­tra­ži­va­nja i kon­zer­va­ci­je, kao i bo­lju pre­zen­ta­ci­ju i pri­stup gra­đa­ni­ma. Ogra­ni­če­nja i za­bra­ne po­sto­je i u po­gle­du ras­po­la­ga­nja kul­tur­nim do­brom i nje­go­ve upo­tre­be.

U tom smi­slu, za­bra­nje­no je neo­vla­šće­no pri­ku­plja­nje po­vr­šin­skih ar­he­o­lo­ških na­la­za, iz­vo­đe­nje od­re­đe­nih gra­đe­vin­skih ra­do­va, ob­ra­da ze­mlje, in­du­strij­ska iz­grad­nja, sad­nja vi­so­ke ve­ge­ta­ci­je, po­šu­mlja­va­nje i slič­no. Ni­je do­zvo­lje­na ni pro­me­na ob­li­ka te­re­na, ni ko­ri­šće­nje ze­mlji­šta, a da ni­je u funk­ci­ji pre­zen­ta­ci­je na­la­zi­šta. Da­lja kon­zer­va­ci­ja, re­kon­struk­ci­ja i dru­gi ra­do­vi na ar­he­o­lo­škoj is­ko­pi­ni iz­vo­de se is­klju­či­vo na osno­vu pro­je­ka­ta za­šti­te kul­tur­nog na­sle­đa.

Ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte pri­pa­da srp­sko-vi­zan­tij­skom ti­pu gra­đe­vi­na ka­kve su ka­rak­te­ri­stič­ne za pro­stor Ko­so­va i Me­to­hi­je i Ma­ke­do­ni­je. Ako uzme­mo u ob­zir na­še ta­da­šnje gra­ni­ce, nje­ne di­men­zi­je su pro­sto ne­ve­ro­vat­ne za ove pro­sto­re, či­me se otva­ra­ju no­ve stra­ni­ce srp­ske sred­njo­ve­kov­ne isto­ri­je.

Pri­pra­ta je 27 me­ta­ra du­ži­ne, od­no­sno 16,85 me­ta­ra bez pri­pra­te i ši­ri­ne 14 me­ta­ra, iz­gra­đe­na je lo­mlje­nim ka­me­nom, ope­kom i kreč­nim mal­te­rom. Cr­kve raz­vi­je­ne va­ri­jan­te upi­sa­nog kr­sta s ku­po­lom, tro­del­nim i tro­ap­si­dal­nim ol­ta­rom i jed­no­vre­me­no zi­da­nom pri­pra­tom pri­pa­da­ju raz­do­blju ko­je je u srp­skoj ar­hi­tek­tu­ri za­po­če­to gra­di­telj­skim de­li­ma kra­lja Mi­lu­ti­na u po­sled­njoj de­ce­ni­ji 13. ve­ka, a okon­ča­no 1371. go­di­ne, smr­ću ca­ra Uro­ša, po­sled­njeg vla­da­ra iz lo­ze Ne­ma­nji­ća.

Iz­gled ar­hi­tek­ton­skih osta­ta­ka mo­nu­men­tal­nih raz­me­ra, kva­li­te­tan na­čin grad­nje cr­kve i sli­ka­ni de­lo­vi zi­do­va pred­sta­vlja­ju iz­u­ze­tan pri­mer stva­ra­la­štva u isto­rij­skom raz­do­blju kra­ja 13. i 14. ve­ka u se­ver­nim kra­je­vi­ma sred­njo­ve­kov­ne Sr­bi­je. Sa­svim je mo­gu­će da je reč o dvor­skom hra­mu, o če­mu sve­do­či i na­ziv lo­ka­li­te­ta.

Oko ru­še­vi­na cr­kve u 18. i 19. ve­ku na­sta­lo je gro­blje sa 118 nad­grob­nih obe­lež­ja, me­đu ko­ji­ma su i sred­njo­ve­kov­ne plo­če u se­kun­dar­noj upo­tre­bi. Me­šta­ni su ga na­zva­li Ma­džar­sko gro­blje, dok je Udru­že­nje „Pa­vle Ba­kić” iz Aran­đe­lov­ca po­sta­vi­lo 2009. go­di­ne spo­men-obe­lež­je u bli­zi­ni osta­ta­ka cr­kve ko­je je po­sve­će­no Pa­vlu Ba­ki­ću, po­sled­njem srp­skom de­spo­tu, ko­ji je sto­lo­vao na Ven­ča­cu do 1525. go­di­ne.

Lo­ka­li­tet de­ce­ni­ja­ma is­tra­žu­je i ču­va Na­rod­ni mu­zej u Aran­đe­lov­cu, uz po­dr­šku nad­le­žnih za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re i Mi­ni­star­stva kul­tu­re. Usva­ja­njem ove od­lu­ke Dvo­ri­ne su do­bi­le naj­vi­ši ni­vo dr­žav­ne za­šti­te.