Sve skuplje zlato razlog i poskupljenja ikona

Mala pravoslavna ikona (15 puta 20 centimetara) danas može da košta i do 200 evra, što je znatno više, čak i četiri puta skuplje, nego pre deceniju i po. U prodavnicama specijalizovanim za prodaju ovakve robe najmanju ikonu gotovo je nemoguće naći, jer kako kažu prodavci, takve se najbrže prodaju, posebno one s likom Bogorodice. Njihova cena je malo niža u odnosu na cene koje nude ikonopisci. Može da se nabavi za malo manje od 20.000 dinara. Ipak, to je u odnosu na pre deceniju i po znatno skuplje, jer tada je jedna mala ikona vredela oko 50 evra. Porast cena svakako iznenađuje kupce, posebno jer smatraju da su to „predmeti” koji imaju i duhovnu i tradicionalnu vrednost.

Ikonopisci, međutim, objašnjavaju da je glavni razlog poskupljenja rast cena materijala, pre svega, zlata koje se koristi u izradi pojedinih delova ikona. Oni ipak smatraju da je cena adekvatna u odnosu na aktuelne prilike, verujući da svaka roba ima svoju vrednost.

Ikonopisac i slikar Miloš Timotijević iz Knića kaže za „Politiku” da je u poslednjih nekoliko godina došlo do značajnog rasta troškova izrade.

– Zlato je na berzi znatno poskupelo, a mi ga koristimo u tehnici pozlate. Zlatni listići koji se koriste u izradi ikona su za prethodnih deset godina poskupeli čak četiri puta. Osim toga, poskupeli su i boje, podloge i sav drugi materijal. Daska je, recimo, isto toliko poskupela, ali i životni troškovi. Drugo, ikona se oslikava danima i to takođe ima svoju vrednost, taj naš rad. Ipak je to ručni rad – navodi Miloš i dodaje da zato cena ikone ne zavisi samo od veličine, već i od tehnike izrade, količine zlata koja se koristi i vremena koje se uloži u njeno nastajanje.

Postoje ikone koje su gotovo u potpunosti rađene sa pozlatom, i one su naravno znatno skuplje. Ipak, svako ovo umetničko delo je jedinstveno i ne može se posmatrati samo kao industrijski proizvod.

– Ikona nije samo duhovni, već i umetnički predmet. I Mikelanđelo je radio religijske scene koje je naplaćivao, pa zašto ne bi i ikone imale cenu kao svaki drugi umetnički predmet – dodaje on.

S druge strane, pojedini kupci i vernici smatraju da su cene u pojedinim slučajevima previsoke i da se udaljavaju od mogućnosti prosečnih građana. Kako navode, ikone koje su ranije bile dostupne po znatno nižim cenama danas su postale teško pristupačne.

– Razumem da je to ručni rad i da materijali koštaju, ali 200 evra za malu ikonu je za mnoge ljude mnogo novca. To je ipak predmet koji se kupuje i iz duhovnih razloga, ne samo umetničkih – kaže jedna Beograđanka.

Ikonopisci ističu i da ikone slikane tehnikama starih majstora uz poštovanje pravoslavnih kanona danas ipak nije nemoguće kupiti iako su skuplje nego ranije.

– Svako od nas ima mobilni telefon vredan 200 ili 300 evra, možda i više, koji menja na nekoliko godina. Ikona se ipak kupuje jednom u životu, za kuću, tako da ne možemo reći da je skupa – smatra Timotijević.

Postavlja se pitanje da li su ikone ranijih godina bile dostupnije vernicima ili ne.

– Isti je bio odnos zarada i cena, i tada i sada.

Ipak, danas nije realno, u pogledu troškova, da ikona veličine 15 sa 20 centimetara bude 200 evra, a da ona malo veća 30 puta 40 centimetara košta 320 evra. Jer, za izradu veće ikone je četiri puta skuplji materijal, a u ceni samog predmeta je razlika 120 evra, to jest, veća ikona je skuplja za pedesetak odsto u odnosu na manju – objašnjava Timotijević. I pored toga što je veća skuplja, pravoslavna ikona srednje veličine se znatno više prodaje u odnosu na one najmanje, koje retko ko danas naručuje.