Lek primeren bolesti

Roditelji su često skloni da svom detetu daju lek i kada to nije neophodno. A zašto to nije dobro i koje sve propuste prave roditelji koji samoinicijativno leče svoje dete, otkrivamo u razgovoru sa dr Slobodankom Pantić, pedijatrom.

– Detetu uopšte ne treba davati lek bez saveta lekara, čak i neki čajevi mogu da budu opasni, na primer, lipov čaj, prema literaturi, posle dugotrajne upotrebe može da ima štetno dejstvo na srce, inhalacija nad kamilicommože izazvati alergijsku senzibilizaciju a duža upotreba popularne ehinacee može imati kontraefekat na imunitet.

Najčešće greške roditelji prave kada primete da dete ima povišenu temperaturu. –Svi pedijatri će preporučiti primenu leka kada vrednost izmerene temperature iznosi 38,5 stepeni. Lekovi koji se preporučuju deci su paracetamol(potrebno je od 45 do 60 minuta da snizi temperaturu, čepići deluju nešto brže i korisni su kod dece koja povraćaju) i brufen koji deluje nakon pola sata. Zato je neumesno meriti temperaturu odmah nakon popijenog sirupa. Deci ispod 14 godina ne treba davati andol niti aspirin zbog moguće retke, ali vrlo opasne komplikacije koja nastaje kombinacijom virusa i ova dva leka.

U moju ordinaciju dolazili su roditelji koji su, ako je temperatura visoka, preterivali s dozom ili, obrnuto, pokušavali da učinak postignu minimalnom dozom. Lekovi u primerenoj dozi su korisni ako se koriste kada za to postoji potreba, ali u većoj dozi deluju kao otrov.

Kašalj nije uvek opasan

Kašalj je vidljiva i čujna reakcija detetovog organizma, koja uznemiruje roditelje jer odmah misle na najgore – upalu pluća.

– Mnogi su uzroci kašlja – objašnjava naša sagovornica – ali treba znati da je kašalj odbrambeni refleks kojim se sprečava ulazak tečnosti, sluzi ili bilo kakve strane materije u donje disajne puteve. Svaka upala uz koju se luči i veća količina sluzi, koja ima funkciju zaštite oštećenog epitela natečene sluznice, praćena je kašljem. Kašalj, koji često prati prehladu, kao i druge infekcije gornjih disajnih puteva, obično ne zahteva lečenje, dovoljno je uzimatiodređenu količinutečnosti i osigurati vlažnost vazduha od oko 60 odsto u stanu.

Prema raznim statistikama, u tri od četiri posete pedijatru dete dobije najmanje dva recepta. Roditelji su ponekad razočarani ako dete ne dobije recept za lek, ili lek ne pokazuje brz učinak, pa odlaze kod drugog lekara po mišljenje.– Takvo ponašanje je pogrešno jer ne treba zaboraviti da više lekova uzetih istovremeno znači i veći rizik od nepoželjne reakcije, odnosno interakcije lekova. Naime, jedan lek može smanjiti delovanje drugoga, ali i povećati – objašnjava dr Slobodanka Pantić dodajući i da se najčešće greši kod propisivanja antibiotika koji su često nepotrebni.

Samoinicijativno korišćenje kapi za uvo, ako se daju pre pregleda kojim se proverava da li postoji perforacija bubne opne, može izazvati dodatne probleme.

Kapi za nos, koje mogu da koriste odrasli i starija deca,nisu bezazlene za odojčad i malu decu jer je poznato njihovo neželjeno dejstvo na srčani ritam i cirkulaciju.

„Optuženi” i neki lekovi

Cele grupe nekih lekova „optužene“ su stoga što izazivaju više štete nego koristi. O ovim lekovima sagovornica „Politike“, pozivajući se naameričke izvore, kaže:

– Njima pripadaju lekovi protiv kašlja i prehlade. „Food and Drug Administration“ – ustanova koja odobrava upotrebu i postavlja pravila za lekove – povukla je iz prometa lekove za smirenje kašlja i lekove za poboljšanje prohodnosti nosa (dekongestija) kod dece mlađe od šest meseci. Razlog za ovakvu uredbu bio je znatan broj dece mlađe od dve godine kojoj je pružena pomoć u hitnoj službi nakon njihove primene. U Italiji, Agencija za lekove dobila je podatke od pedijatara da su neki lekovi protiv povraćanja izazvali više nuspojava nego korisnog efekta, a upotreba dekongestiva kod dece mlađe od 12 godina je zabranjena.

Kod nas pedijatri propisuju lekove protiv povraćanja (antiemetici) samo u slučajevima striktne indikacije, obično posle bolničke obrade malog bolesnika. Pogrešno je dati detetu ovu vrstu leka jer pre svega treba utvrditi uzrok povraćanja a onda pristupiti lečenju.

Postoji niz saveta koje pedijatri daju roditeljima u savladavanju određenih bolnih smetnji. Ne mora samo lek na recept da bude delotvoran i jedini izbor. Evo kako u nekim slučajevima postupa naša sagovornica:

–Za smirenje kašlja veoma dobro će pomoći veći unos vode, odnosno tečnosti: biljnih i voćnih čajeva, mleka sa kašičicom meda, stavljanje toplih obloga oko grudnog koša, kao i utrljavanje preparata na bazi mentola u kožu grudi čime se smiruju receptori za kašalj.

Kad je začepljen nos, uz neugodni osećaj koji izaziva prehlada, koristiće ukapavanje fiziološkog rastvora za ispiranje nosa ili aerosol. Ovim načinom primene smiruje se i kašalj jer se vlaži sluznica gornjih disajnih puteva.

Sve u svemu, najčešće se kod dece radi o običnim dečjim bolestima kroz koje prolaze svi mališani sveta a koje, po pravilu, veću brigu i teškoće zadaju roditeljima nego deci. Zato, pre nego što se uputite u ordinaciju punu bolesne dece, potražite savet telefonom od dežurnog pedijatra i budite strpljivi.

-----------------------------------------------------------

Korisni saveti

– Roditeljima savetujem da nikakav lek ne daju protiv povraćanja. Povraćanje kod dece je čest simptom, no treba ga uvek posmatrati uz opšte stanje deteta. Kod proliva takođe nije potrebno davati lekove, osim ako to lekar posebno ne odredi (npr. antibiotik kod infekcije šigelom). Nadoknada vode i minerala sprovodi se rastvorom(ORS), koji se nabavlja u apoteci i priprema kod kuće. Uspostavljanju rasta normalne crevne flore („dobrih bakterija“, koje sudeluju u varenju i podstiču razvoj imuniteta) doprinosi dijetalna hrana s probioticima te mlečni fermenti. Korišćenje vitamina A i suplemenata cinka skraćuje trajanje bolesti i umanjuje težinu kliničke slike.