Razgovor Putina i Trampa uznemirio Kijev i evropske prestonice

Predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimir Putin i Donald Tramp, razgovarali su telefonom u sredu, 29. aprila, u razgovoru koji je, prema navodima Kremlja, trajao više od sat i po i protekao u prijateljskoj, otvorenoj i poslovnoj atmosferi. Glavne teme bile su rat u Ukrajini, mogućnost novog prekida vatre povodom Dana pobede, kao i sve opasnija kriza oko Irana i Persijskog zaliva.

Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, Putin je u razgovoru sa Trampom izrazio spremnost Moskve da proglasi privremeno primirje u Ukrajini u periodu obeležavanja Dana pobede, 9. maja. Tramp je, kako je saopšteno iz Moskve, pozitivno ocenio i ranije proglašeno uskršnje primirje i podržao novu rusku inicijativu. Američki predsednik je, međutim, u Vašingtonu novinarima predstavio stvar nešto drugačije, navodeći da je on Putinu predložio malo primirje.

Tramp je posle razgovora, u obraćanju novinarima u Beloj kući, rekao da je telefonski razgovor sa Putinom bio veoma dobar i da veruje da bi se ukrajinski sukob mogao približiti rešenju. Prema rečima Ušakova, američki predsednik je ruskom kolegi preneo uverenje da je dogovor o Ukrajini već blizu.

U istom nastupu Tramp je izneo i tvrdnju da je Ukrajina vojno poražena, uz ocenu da zapadni mediji ne prikazuju pravo stanje na frontu. Međutim, deo njegovih obrazloženja, pominjanje potopljene flote i uništenog vazduhoplovstva, više zapadnih medija ocenio je kao moguće mešanje ukrajinskog i iranskog ratišta, budući da se navedeni podaci ne uklapaju u stvarno stanje ukrajinske mornarice.

Razgovor dvojice lidera imao je i lični ton. Putin je, kako je preneo Kremlj, izrazio podršku Trampu povodom pokušaja atentata na njega 25. aprila u hotelu „Vašington Hilton” i oštro osudio taj čin kao politički motivisano nasilje. U Moskvi je naglašeno da je reč o zločinu koji je kategorički neprihvatljiv.

Prema oceni ruskih zvaničnika, Putin i Tramp su u razgovoru pokazali približno razumevanje ukrajinske krize, naročito u delu koji se odnosi na ulogu evropskih prestonica. Ušakov je naveo da je Kijev, uz podršku Evropljana, ohrabrivan da nastavi strategiju koja vodi produžavanju sukoba. Takva ocena nesumnjivo će biti dočekana sa negodovanjem u Londonu, Parizu, Berlinu, a posebno u Kijevu, gde je Vladimir Zelenski poslednjih nedelja više puta izražavao nezadovoljstvo ponašanjem Vašingtona.

Posebnu težinu ima činjenica da se razgovor odvija uoči 9. maja, datuma koji za Rusiju ima ne samo državni već i dubok istorijski i simbolički značaj. Zbog stalnih ukrajinskih napada dronovima i povišenih bezbednosnih rizika, ovogodišnje proslave Dana pobede u Rusiji biće smanjene. Prema izveštajima zapadnih agencija, parada u Moskvi biće održana bez vojne tehnike, prvi put posle skoro dve decenije, dok će u brojnim gradovima biti ograničeni javni programi i otkazani vatrometi.

Zato inicijativa o primirju za Dan pobede ima dvostruki karakter. Za Moskvu, ona je politički signal, ali i način da se smanji rizik od udara na dan koji Rusija doživljava kao sveti datum pobede nad nacizmom. Za Trampa, to je prilika da se ponovo predstavi kao lider koji može da razgovara sa Putinom i otvori prostor za mirovni proces mimo dosadašnje politike pritisaka i bezuslovne podrške Kijevu.

U tom kontekstu, predlog Zelenskog o takozvanom energetskom primirju ostao je u drugom planu. Ukrajinski predsednik je ponudio obustavu napada na ruske rafinerije u zamenu za očuvanje ukrajinske energetske infrastrukture, ali Moskva na takve predloge gleda sa rezervom. Prema ruskom viđenju, stvarni napredak moguć je samo ako Kijev odgovori na ranije formulisane uslove Moskve, uključujući demilitarizaciju i priznavanje novih teritorijalnih realnosti.

Osim Ukrajine, Putin i Tramp su značajan deo razgovora posvetili Iranu i situaciji u Persijskom zalivu. Kremlj je saopštio da je Putin pozdravio produžavanje prekida vatre sa Iranom, ali i upozorio da bi povratak SAD i Izraela vojnim akcijama imao krajnje pogubne posledice, ne samo za Iran i njegove susede, već i za celokupnu međunarodnu zajednicu. Posebno je kao neprihvatljiva i opasna označena mogućnost kopnene operacije na iranskoj teritoriji.

Tramp je, sa svoje strane, posle razgovora rekao da bi ratovi u Ukrajini i oko Irana mogli da se završe u sličnom vremenskom okviru. Prema izveštajima, Putin je ponudio i rusku pomoć u rešavanju pitanja iranskog obogaćenog uranijuma, ali je Tramp naglasio da mu je prioritet okončanje rata u Ukrajini, poručivši ruskom predsedniku da najpre želi da završi njegov rat.

Na širem planu, razgovor Putina i Trampa pokazao je da se Vašington i Moskva ponovo nalaze u centru diplomatske igre koja obuhvata dva najopasnija svetska žarišta, Ukrajinu i Iran. Za evropske saveznike SAD, koji i dalje insistiraju na nastavku podrške Kijevu, to je neprijatan signal da se američka politika pod Trampom sve više udaljava od dosadašnje linije. Za Moskvu, pak, to je potvrda da se o bezbednosnoj arhitekturi više ne može razgovarati bez Rusije.

Ukoliko primirje za 9. maj bude zaista proglašeno i ako ga prihvate sve strane, ono neće samo privremeno utišati oružje, već će pokazati da li između Moskve i Vašingtona postoji prostor za širi dogovor. U suprotnom, ostaće još jedna diplomatska epizoda u ratu u kojem se linija fronta sve više prepliće sa linijama globalne krize.