Češki predsednik: Moskva traži priliku za poniženje NATO-a

PRAG - Češki predsednik Petr Pavel ocenio je da je kriza oko Irana postala jedan od glavnih prioriteta američke administracije, što je, kako je naveo, Rusiji dalo prostor da obnovi snage i nastavi pritisak u Ukrajini.

U intervjuu za Si-En-En, Pavel je rekao da je Bliski istok u ovom trenutku potisnuo Ukrajinu u drugi plan američke spoljne politike. Prema njegovoj oceni, preusmeravanje vojnih resursa, posebno sistema i raketa za protivvazdušnu odbranu, prema Bliskom istoku, ostavlja Ukrajinu u težoj poziciji, dok Rusiji daje vreme da obnovi sopstvene kapacitete.

Češki predsednik je upozorio i da rast cena nafte dodatno ide u prilog Moskvi, jer Rusiji obezbeđuje nove finansijske izvore za održavanje ratne mašinerije. Kako je naveo, to ruskom predsedniku Vladimiru Putinu može dati uverenje da može da postigne više nego što je verovao pre nekoliko meseci.

Pavel, bivši načelnik Generalštaba češke vojske i nekadašnji predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, ocenio je da Moskva pažljivo prati stanje u Evropi, naročito u trenutku kada, kako je rekao, vidi oslabljenu Evropu i slabiji američki uticaj na evropsku bezbednost.

„To je dobra prilika. Iskoristimo je”, formulisao je Pavel način na koji, po njegovom mišljenju, rusko rukovodstvo može da posmatra sadašnji trenutak. On je dodao da Rusija ne mora nužno da pokrene operaciju velikih razmera u Evropi, već bi mogla da pokuša da ponizi NATO ograničenom vojnom akcijom, na primer na Baltiku, kako bi testirala političku volju Alijanse.

Pavel je posebno ukazao na značaj člana 5 Severnoatlantskog ugovora, naglašavajući da on nije automatska garancija, već pre svega izraz političke volje saveznika. U tom kontekstu ocenio je da izjave iz Vašingtona o mogućem uslovljavanju američke odbrane saveznika njihovim izdvajanjima za vojsku menjaju način na koji se ta garancija tumači.

Govoreći o odnosima Evrope i SAD, češki predsednik je rekao da su dve strane uvek bile potrebne jedna drugoj, ali da nikada nisu bile ravnopravni partneri. Evropa, prema njegovim rečima, mora da „odraste”, razvije sopstvene kapacitete i bude u stanju da deluje samostalno, uz jasnu prednost zajedničkom delovanju sa Sjedinjenim Državama.

„Ako SAD iz bilo kog razloga odluče da ne učestvuju u evropskoj odbrani, trebalo bi da budemo sposobni da to uradimo sami”, poručio je Pavel, dodajući da bi idealan odnos podrazumevao da Evropa i Amerika budu podjednako snažne i nezavisne, ali da uvek prednost daju zajedničkom nastupu.

Pavel je zaključio da to ne bi značilo kraj NATO-a, niti stvaranje „novog NATO-a”, već izgradnju snažnijeg evropskog stuba unutar Alijanse, sposobnog da funkcioniše i u uslovima smanjenog američkog prisustva.