„Bastioni" na Zemlji Franca Josifa uvežbavali udare na brodove

Mobilni obalski raketni sistemi „Bastion”, koji deluju u sastavu Severne flote ruske mornarice, održali su vežbu na arhipelagu Zemlja Franca Josifa, tokom koje su posade uvežbavale otkrivanje i uništavanje neprijateljskih brodova u Arktičkom okeanu.

Kako je saopštila Severna flota, vežba je izvedena u okviru redovne borbene obuke taktičke grupe stacionirane na ovom arktičkom arhipelagu. Posade su imale zadatak da prate kretanje uslovne neprijateljske brodske grupe, izvedu pripremu za raketni udar i potom brzo napuste vatrene položaje, što se smatra jednim od ključnih uslova za preživljavanje ovakvih sistema u savremenom ratovanju.

Prema navodima ruske strane, neprijateljska pomorska grupa bila je kompjuterski simulirana i nalazila se na udaljenosti od oko 300 kilometara. Tokom manevara, posade su uvežbavale i kamufliranje položaja, kao i mere zaštite od bespilotnih letelica, čija je uloga u savremenim sukobima postala jedan od najvažnijih faktora na bojištu.

Sistem „Bastion” koristi protivbrodske krstareće rakete P-800 „Oniks”, koje su jedno od glavnih sredstava ruske obalske odbrane. Njihova namena je stvaranje zona ograničenog pristupa i manevra, odnosno sprečavanje protivničkih brodova da deluju u osetljivim pomorskim zonama. Na Arktiku se takvi sistemi koriste za zaštitu ruskih pomorskih teritorija i važnih komunikacionih pravaca.

Rusija je i ranije koristila „Bastione” u arktičkim vežbama. Tokom manevara u septembru 2025. godine, ovi sistemi bili su angažovani u scenariju odbrane arktičke obale duge više od 600 kilometara. Njihova prednost je u velikoj pokretljivosti, jer mogu biti raspoređeni na borbene položaje u roku od nekoliko minuta, izvršiti lansiranje i potom promeniti lokaciju.

Rakete P-800 „Oniks” dostižu brzinu od oko 2,5 maha, dok se u ruskim vojnim krugovima ističe da novija varijanta P-800M ima poboljšanu manevarsku sposobnost i veći domet. U ruskoj mornarici ova raketa postepeno dobija naslednika u vidu hipersonične rakete „Cirkon”, koja se raspoređuje na površinskim brodovima i podmornicama. Kopneni mobilni sistem za lansiranje „Cirkona”, sličan ulozi koju „Bastion” ima za P-800, još je u razvoju.

Moskva se poslednjih godina sve više oslanja na mobilne raketne sisteme kao sredstvo asimetričnog odgovora na brojčano snažnije konvencionalne kapacitete NATO-a. U tom kontekstu se, pored „Bastiona”, često pominju i sistemi „Iskander-K”, kao i nove balističke rakete srednjeg dometa, uključujući „Orešnik”, koji je ušao u upotrebu krajem 2025. godine.

Poseban značaj arktičkih kapaciteta Rusije vezuje se za Severni morski put, čija je strateška vrednost porasla usled promena u globalnoj trgovini, klimatskih uslova i sve oštrijeg nadmetanja velikih sila za kontrolu pomorskih pravaca. Za Moskvu je Arktik ne samo vojno, već i ekonomsko pitanje, jer se preko tog prostora otvaraju kraći transportni pravci između Evrope i Azije, kao i pristup značajnim energetskim resursima.

Severna flota je u međuvremenu značajno ojačana uvođenjem novih nuklearnih podmornica klase „Jasenj-M”, kao i modernizacijom teških površinskih brodova. U ruskoj vojnoj doktrini Arktik zato ima sve važnije mesto, a sistemi poput „Bastiona” predstavljaju jedan od glavnih instrumenata za kontrolu pristupa tom prostoru.