Veliko ratno ostrvo kao Galapagos

Pravljenje velike rođendanske čestitke u Mančesteru obeležilo je jučerašnju proslavu dvestagodišnjice rođenja Čarlsa Darvina. Ovo je bio samo uvod u niz manifestacija kojima će Mančesterski muzej, čiji je osnivač Darvinov verni prijatelj Tomas Haksli, dati omaž tvorcu teorije evolucije.

Torte, lutke, izložbe, istraživački pohodi, teorijske debate – respektabilne institucije širom sveta, svaka na svoj način, obeležiće 2009. kao godinu Čarlsa Darvina. Ni ustanove u Srbiji neće biti izuzetak. Proslava je počela 12. februara, na dan Darvinovog rođenja, kada su u organizaciji beogradskog Biološkog fakulteta i SANU poslužene tri torte u čast britanskog naučnika – jedna je predstavljala jedrenjak Bigl na talasima, druga knjigu „Postanak vrsta”, a treća je bila u obliku belog srca. Svećice je duvao glumac Nenad Radović, prerušen u Darvina.

Proslavljanje 12. februara nije strano ni stanovnicima Šruzberija, gradiću nedaleko od Birmingema, u kojem je rođen ovaj britanski naučnik. Ceremonija je tradicionalno započeta u podne, zdravicom ispred velikog granitnog kamena Belston, koji je, kako se priča, Darvina i zainteresovao za nauku. Darvinovi poštovaoci su, zatim, prošetali ulicama Šruzberija, usput obišavši i njegov spomenik postavljen ispred gradske biblioteke, a na kraju se zasladili ogromnom rođendanskom tortom.

Veliki broj ljudi okupio se i u gradiću Kent na jugoistoku Engleske gde je u petak za javnost otvorena kuća u kojoj je Darvin živeo od 1842. godine do svoje smrti. U kući, koja je renovirana poslednje tri godine, priređena je izložba o Darvinovom petogodišljem putovanju i istraživanju, a prvi put su izložene i neke njegove lične stvari, uključujući delove rukopisa „Porekla sveta”.

Svoje poštovanje prema Čarlsu Darvinu Britanska kraljevska pošta izrazila je puštanjem serije markica koje, pored lika naučnika, prikazuju i neke od životinjskih i biljnih vrsta, za čije je otkrivanje on zaslužan.

(/slika2)U četvrtak je na Univerzitetu Kembridž, koji je naučnik pohađao, otkriven spomenik koji predstavlja lik Čarlsa Darvina iz njegovih studentskih dana.

„Ja sam ga do sada, kao i drugi, zamišljala kao starca sa bradom jer je to lik koji je poznat javnosti. Mislim da je zaista fantastično što je sada prikazan i kao student”, rekla je tom prilikom njegova prapraunuka Sara Darvin.

Čelnici zoološkog vrta u Bristolu odlučili su da se Darvina sete upravo kroz njegov dobro poznati lik. Naime, posetiocima koji su u četvrtak došli u zoološki vrt noseći dugu bradu, koja podseća na Darvinovu, omogućen je besplatan ulaz.

Dvestagodišnjica rođenja tvorca teorije evolucije pokrenula je i seriju naučnih, ali i debata o društvenim pitanjima. Aktuelizovalo se pitanje očuvanja ekosistema na Galapagosu koji je ugrožen zbog turizma. Broj turista na ovim ekvadorskim ostrvima, prema zvaničnim podacima, uvećao se za četiri puta u poslednjih dvadeset godina. I Katolička crkva je dala svoj doprinos debatama o radu britanskog naučnika. Vek i po nakon objavljivanja dela „Postanak vrsta”, zbog kojeg su ga crkveni verodostojnici do sada žestoko kritikovali, Vatikan je zaključio da Darvinove teorije „nisu sasvim nesaglasne” sa verom.

Senka Korać

-----------------------------------------------------------

Darvin u Srbiji

Biološki fakultet će u saradnji sa drugim institucijama organizovati još nekoliko manifestacija tokom godine koje će ukazati na značaj Darvinovog dela. Ove godine, 24. novembra navršiće se i 150 godina od objavljivanja prvog izdanja Darvinovog kapitalnog dela „Postanak vrsta”, pa će tom prilikom u SANU biti organizovan svečani skup. U pripremi je i knjiga „Darvinijana” koju će objaviti izdavačka kuća „Heliks”, najavljena kao vodič kroz evolucionu biologiju u kojoj će autori Biljana Stojković i Nikola Tucić odgovoriti na česta pitanja vezana za teoriju evolucije.

Širom Srbije će u toku godine biti organizovane brojne akcije na otvorenom kako bi se popularisala i demistifikovala nauka. Studenti Filozofskog i Biološkog fakulteta anketiraće građane kako bi ispitali njihovo poznavanje značaja nauke u savremenom svetu. Za nekoliko meseci Veliko ratno ostrvo će postati Galapagos na četiri dana kako bi osnovci, srednjoškolci i studenti mogli da istražuju raznolike životne forme po uzoru na britanskog naučnika. Darvinov lik i delo će biti predstavljeni i u Noći muzeja u maju, a biće organizovan i Dečiji oktobarski salon na kojem će biti prikazani dečiji radovi na temu raznolikosti života.