Samoproglašeni kralj naplaćuje narodu putarinu

Švajcarska je poznata, u političkom smislu, kao primer „direktne demokratije“, gde građani odlučuju o mnogim pitanjima društvenog uređenja na referendumima. Međutim, u ovoj zemlji se pojavila osoba koja sebe naziva „kraljem“.

Jonas Lauviner se proglasio „kraljem Švajcarske“ nakon što je iskoristio rupu u švajcarskom zakonu i dobio određenu količinu zemlje koja je zvanično njegova.

Naime, švajcarski zakon daje građanima pravo da preuzmu kontrolu nad zemljištem koje nema zvaničnog vlasnika. Ako komad zemlje nema vlasnika, svaki švajcarski državljanin može pisati lokalnom veću i zatražiti da postane vlasnik.

Lauviner je to uradio i stekao čak 117 hiljada kvadratnih metara teritorije, uključujući zemljište koje sadrži puteve koje koriste drugi stanovnici ove zemlje. Ukupno je, koristeći ovu rupu u zakonu, uspeo da dobije 148 parcela zemlje širom Švajcarske.

Iako je njegovo proglašenje za „kralja“, naravno, potpuno ništavno, on ipak ostvaruje značajan profit od ovih spletki.

On naplaćuje putarinu na putevima u svom vlasništvu, kao i „građevinska prava“ na zemljištu u blizini tih puteva. U jednom slučaju, čak je kupio i komad zemlje na kojem su se nalazile privatne kuće, napuštene od strane kompanije koja ih je izgradila. Sada ljudima koji tamo žive naplaćuje „naknadu za održavanje“.

Lauviner je takođe ušao u rat sa lokalnim većem, koje je zahtevalo da mu vrati put koji je preuzeo. Zahtevao je više od 160 hiljada evra, a zauzvrat za besplatnu predaju, tražio je da se put nazove po njemu. Lokalno veće je odbilo i tužilo ga, ali je tužba odbačena.

Kada je reč o njegovom „širenju kraljevstva“, kantoni u Švajcarskoj su počeli da menjaju zakon, koji lokalnim većima daje pravo da odbiju zahtev za preuzimanje nekog napuštenog zemljišta.

Iako su njegovi potezi izazvale kritike, on tvrdi da je sve legalno i da ono što radi „nije šala“. Takođe naglašava da „se nije proglasio kraljem“, već da su to uradili mediji u Nemačkoj.