Ravnoteža poslovnog i privatnog života

Katarina Đorđević

Za tipičnog pripadnika generacije zed na pragu tridesetih godina, uravnoteženost između poslovnog i privatnog života je važnija od visoke plate, a deo „agende” za pregovore s budućim poslodavcem često su mogućnost rada od kuće, pravo na slobodne dane u slučaju „pregorevanja” na poslu ili problema mentalne prirode. Za razliku od milenijalaca, pripadnika prethodne generacije (godišta od 1981. do 1996), koji su težili „integraciji” posla i života, naraštaji generacija zed postavljaju stroge granice između te dve sfere. Uz to, pri odabiru zaposlenja prednost daju kompanijama čije se vrednosti poklapaju sa njihovim ličnim uverenjima. Pripadnik džen zi očekuje radno okruženje koje poštuje različitosti u svakom smislu – polnom, etničkom i socijalnom. On ne voli korporativni žargon i strogu hijerarhiju bez pokrića, već želi iskrenu komunikaciju sa nadređenima i očekuje da se o zaradama i povišicama govori otvoreno, bez okolišanja. Od pretpostavljenog očekuje da mu bude mentor koji će ga usmeravati u profesionalnom uzdizanju. Ukoliko postižu dobre rezultate u svom radu, zumeri, kako još nazivaju ovu demografsku grupu, nisu spremni da godinama čekaju da dobiju višu poziciju u hijerarhiji firme.

„Kopernikanski obrt” karakterističan za generaciju zed ogleda se u sledećem principu: oni ne žive da bi radili, već rade da bi živeli. Kada osete da posao ugrožava njihov mir ili integritet, više od bilo koje prethodne generacije spremni su da daju otkaz, a nije im strana ni višestruka promena radnog mesta u relativno kratkom vremenu.

Veliko godišnje istraživanje Asocijacije profesionalaca u oblasti ljudskih resursa (OUR.HR) pokazalo je da pripadnici generacije zed u našoj zemlji od (budućih) poslodavaca pre svega očekuju više mogućnosti za profesionalni rast i razvoj, kao i veću fleksibilnost rada – zarada i benefiti nalaze se tek na trećem mestu.

Dolazak nove generacije na tržište rada redefiniše pravila igre u poslovnom svetu, koji je zbog toga više nego zainteresovan da sazna s kakvim se „ljudskim resursima” suočava.

U potrazi za odgovorom na pitanje kakav uticaj pripadnici generacije zed imaju na radno okruženje i kako se menadžeri nose sa izazovima te vrste, sajt „Intelligent.com” anketirao je 1.000 američkih menadžera. Dve trećine njih su priznale da su promenile svoj stil upravljanja kako bi se prilagodile karakteristikama generacije zed, a približno jedan procenat anketiranih menadžera je ocenio da ovoj starosnoj grupi treba posvetiti više vremena i resursa. Polovina menadžera koji su obuhvaćeni anketom je saglasna da uposlenici iz redova generacije zed na radnom mestu izazivaju napetost među pripadnicima drugih generacija.

Zato ne čudi da je trećina menadžera, učesnika istraživanja sajta „Intelligent.com”, priznala da bi najradije izbegla zapošljavanje generacije zed – ako je to ikako moguće.

Na pitanje šta su najveći izazovi pri rukovođenju zumerima, menadžeri su na prvo mesto stavili prekomernu upotrebu telefona na radnom mestu, a na drugo mesto lošu radnu etiku. Na popisu mana slede nedostatak inicijative, rđavo upravljanje vremenom i nizak nivo profesionalizma.

Pored toga, menadžeri kažu da im je „nadgledanje” zaposlenih generacije zed propraćeno osećanjem razočaranja, kao i da im se zbog njih povećao obim posla i potreba za dodatnim resursima. Od neželjenih propratnih efekata istakli su i smanjenje vlastite produktivnosti, preopterećenost i pregorevanje na poslu. Kao rezultat ovih iskustava sa zaposlenima generacije zed, petina menadžera ozbiljno je razmišljala o – davanju otkaza.

„Ozempik” na vagi između dva posla

Prema rezultatima istraživanja kompanije „Ziphelt”, sprovedenom u martu na uzorku od 1.004 zaposlena u Americi, prilikom razgovora za posao mladi pitaju za visinu plate, zdravstveno osiguranje i mogućnost rada od kuće, ali ih sve više zanima i da li poslodavac pokriva troškove lekova iz grupe GLP-1, kao što su „ozempik” ili „vigovi”. Čak 47 odsto pripadnika generacije zed izjavilo je da bi pokriće za ove savremene i skupe medikamente za lečenje dijabetesa tipa 2, ali i gojaznosti, uticalo na njihov izbor između dva slična posla. Svaki deveti bi pak pristao i na manju platu u firmi koja nudi takvu pogodnost. Među ispitanicima 51 odsto smatra da bi pokriće za ove lekove trebalo da bude standardna beneficija, dok je 54 odsto reklo da bi se odreklo barem jedne pogodnosti na poslu, ukoliko bi poslodavac pristao da plaćanje terapije bude na njegov teret. Zarad te privilegije svaki sedmi učesnik u anketi je odgovorio da bi bio spreman da se odrekne cele sedmice plaćenog godišnjeg odmora.