Bombama protiv civila

Niš, Gračanica – U agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju, 39. dana bombardovanja, 1. maja 1999, na putu Niš–Priština, dok je prelazio most preko reke Lab, nedaleko od Lužana kod Podujeva, autobus pun putnika pogođen je raketom ispaljenom iz američkog helikoptera „apač”. Vozilo „Nišekspresa”, u kojem je bilo 60 osoba, prepolovljeno je. Jedan deo je pao u reku, a drugi je ostao da visi i da gori na ogradi mosta. Napad NATO-a, prema jednom izvoru, preživela su samo četiri putnika, a među poginulima – u autobusu su bili civili, i Srbi i Albanci – bili su i jedna trudnica i petnaestoro dece. Među stradalima bili su i rođeni sestra i brat Marija (15) i Nikola Petrović (17) iz Gračanice. S njima je bila njihova sedamdesetogodišnja baka Smiljana, koja je takođe poginula. Prema drugim informacijama, u autobusu koji je saobraćao na redovnoj liniji od Niša do Prištine poginula su 44 civila.

Istoga dana, manje od sat kasnije, u 14.35, dok su lekari i ostalo medicinsko osoblje pokušavali da spasu preživele i pruže im pomoć, NATO je ispalio još jednu raketu, koja je pogodila ambulantno vozilo iz Prištine i pritom je teško ranjen jedan lekar iz ekipe Hitne pomoći.

NATO je istoga dana uveče priznao incident: „Nažalost, nakon ispaljivanja oružja, autobus je prešao most, ali ga pilot nije video jer je bio usredsređen na cilj.„ Agresori, međutim, nisu u prvom trenutku potvrdili civilne žrtve, ali su kasnije ipak priznali grešku. Do današnjeg dana krivac za ovaj najtragičniji događaj i stradanje civila na severu Kosova i Metohije nije pronađen.

Na mestu gde je autobus pogođen lokalne vlasti u Podujevu postavile su ploču s imenima stradalih Albanaca, ali imena nastradalih Srba na toj ploči nema. Iza spiska stradalih Albanaca su samo tri tačke.

Na groblju u Gračanici, na 27. godišnjicu raketnog napada NATO-a na autobus „Nišekspresa” na mostu kod Lužana, održan je parastos sestri i bratu Mariji i Nikoli Petrović i njihovoj baki Smiljani. Nakon parastosa, školski drugovi Marije i Nikole i članovi porodice obišli su spomen-ploču u dvorištu Osnovne škole „Kralj Milutin”. Među okupljenima bili su i roditelji stradalih, majka Zorica i otac Dragiša Petrović.

„Teško ćemo mi doživeti pravdu... Najteže nam je kad dođe vreme praznika, kad svakome po neko dođe, a naša kuća je prazna skoro tri decenije”, rekli su kroz suze Zorica i Dragiša.

A Miodrag Živić, školski drug Marije i Nikole, zapitao se u dvorištu škole šta su i kome nažao učinili devojčica od 15 i mladić od 17 godina: