Podsetnik na radničko zajedništvo

Kruševac – Na poznatom kruševačkom brdu Bagdala duže od jednog veka ispisuje se priča o radničkom pokretu i zajedništvu. Upravo je ovde 1896. godine organizovan prvi prvomajski uranak, čime se Kruševac svrstao među prve gradove u Srbiji – uz Beograd, Šabac i Aranđelovac – u kojima je obeležen Praznik rada. Tada se okupilo pedesetak radnika i zanatlija, ali je ideja oko koje su se okupili i obeležili ovaj datum nadrasla njihov broj i ostala trajno upisana u identitet grada.

Bagdala je tokom decenija postala centralno mesto proslave 1. maja, naročito u drugoj polovini 20. veka, kada je prvomajski uranak prerastao u jedno od najmasovnijih okupljanja u ovom kraju. I do 10.000 ljudi dolazilo je da zajedno obeleži Praznik rada. Čitava šuma bila je ispunjena šatorima koje su postavljali kruševački kolektivi, nudeći posluženje svojim radnicima, ali i svima koji bi tog dana došli na Bagdalu.

Uz zornicu i zvuke duvačkog orkestra „Abrašević”, igralo se i pevalo od jutra do večeri. Deca su jurila za loptama, dok su stariji posle obilne trpeze pronalazili predah pod krošnjama bagrema.

Središnje mesto okupljanja zauzima spomenik Rađanje radničke klase u Kruševcu, delo vajara Milivoja Mićića, postavljen 1970. Ovo spomen-obeležje visoko tri i po metra izliveno je u poliranoj bronzi i ima izraženu simboliku. Na kamenom postolju u obliku cveta nalazi se metalna kugla, simbol univerzalnosti ideje o ujedinjenju radničke klase. Vitki stub iznad nje nosi disk koji predstavlja horizont Bagdale, dok stilizovani metalni oblici oblikuju drveće – orahe. Ispod njih zagrljene figure radnika izražavaju solidarnost i borbenost, dok kristalni disk u središnjem „drvetu” reflektuje sunčevu svetlost kao simbol vere u bolju budućnost.

U razgovoru sa starijim Kruševljanima, uspomene na prvomajske uranke i danas su žive i ispunjene emocijama:

– Kretalo se još u zoru. Čula se muzika iz daljine i svi smo znali da počinje praznik – priseća se sedamdesetpetogodišnji sugrađanin.

– Nije bilo važno ko gde radi, svi smo tog dana bili zajedno. Delili su se i piće i hrana, niko nije bio stranac – kaže jedna Kruševljanka.

– Sećam se šatora, roštilja, pesme… i tog osećaja da pripadaš nečemu velikom – dodaje bivši radnik jedne kruševačke fabrike.

Za mnoge, Bagdala nije bila samo mesto proslave, već prostor susreta, druženja i potvrde zajedničkih vrednosti.