Republika Srpska ima veliki broj sagovornika i partnera na međunarodnoj sceni

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Va­šing­ton – Od uvo­đe­nja bon­skih ovla­šće­nja po­sto­ji vi­še od 800 od­lu­ka ko­je je na­met­nuo OHR, ali je te­ško iden­ti­fi­ko­va­ti ko­je su od njih naj­vi­še uti­ca­le na od­vra­ća­nje stra­nog ka­pi­ta­la, od­no­sno lo­šu po­slov­nu kli­mu u či­ta­voj BiH. Mo­gao bih mo­žda po­seb­no da iz­dvo­jim od­lu­ku iz 2005. go­di­ne, ko­ja se od­no­si na za­mr­za­va­nje dr­žav­ne imo­vi­ne i efek­tiv­no je blo­ki­ra­la vi­še od 15 mi­li­jar­di ame­rič­kih do­la­ra u po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­ci­ja­ma. Iako pr­vo­bit­no ni­je do­bio zva­nič­nu po­tvr­du od SB UN da mo­že da pre­u­zme funk­ci­ju vi­so­kog pred­stav­ni­ka, Kri­sti­jan Šmit je 2022. go­di­ne pro­ši­rio za­mr­za­va­nje na re­ke, po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte i šu­me i ta­ko do­dat­no ob­u­hva­tio šest od­sto po­vr­ši­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske. Mi smo se od­jed­nom na­šli u si­tu­a­ci­ji da su stra­ni in­ve­sti­to­ri ulo­ži­li ili hte­li da ulo­že u ne­ke pro­jek­te ko­ji su ob­u­hva­ta­li za­mr­znu­ta pod­ruč­ja, što je i za­mr­zlo te stra­ne in­ve­sti­ci­je, ka­že u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” Ne­ma­nja Plo­tan, sa­vet­nik pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske, či­je is­tra­ži­va­nje i no­si na­ziv „Vi­so­ki pred­stav­nik, ni­ske stra­ne in­ve­sti­ci­je”.

Ot­kud mo­ti­va­ci­ja baš za ovu te­mu, objek­tiv­no ne­do­volj­no is­tra­že­nu i ne­za­stu­plje­nu u po­li­tič­kom dis­kur­su Bal­ka­na?

Kao mlad čo­vek, ko­ji je ro­đen po­sle gra­đan­skog ra­ta u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, že­leo sam da raz­u­mem za­što je eko­nom­ska i po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja u BiH ta­kva ka­kva je­ste. U svo­jim is­tra­ži­va­nji­ma ubr­zo sam shva­tio da su stva­ri do­sta kom­plek­sni­je i da stan­dard­na kri­la­ti­ca „mi­to i ko­rup­ci­ja” ne mo­že u pot­pu­no­sti da ob­ja­sni do­mi­nant­ne tren­do­ve. Na Za­pa­du se če­sto na­vo­de i dru­gi ele­men­ti, kao što su ne­raz­vi­je­nost tr­ži­šta ka­pi­ta­la ili ma­njak tran­spa­rent­no­sti in­sti­tu­ci­ja, kao glav­ni fak­to­ri eko­nom­ske pa­ra­li­ze Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Me­đu­tim, ja sam kao mla­di li­be­ral oti­šao na pa­nel-di­sku­si­ju u Be­ču na ko­joj se di­sku­to­va­lo o EU in­te­gra­ci­ja­ma BiH i tu sam slu­čaj­no na­i­šao na biv­šeg vi­so­kog pred­stav­ni­ka Vol­fgan­ga Pe­tri­ča. Na­kon pa­nel-di­sku­si­je usle­di­li su ne­for­mal­ni raz­go­vo­ri, a ja sam se pro­na­šao me­đu gru­pom stu­de­na­ta ko­ji su po­re­klom Bo­šnja­ci. Go­spo­din Pe­trič je pri­šao svi­ma na­ma i pro­vo­ka­tiv­no za­pi­tao: „Gde je moj kip? Ja sam va­ma Bo­šnja­ci­ma na­pra­vio dr­ža­vu i da me­ne ni­je bi­lo, ne bi­ste je ima­li.” Me­ne je za­pra­vo ovaj do­ga­đaj naj­vi­še in­spi­ri­sao da kre­nem da se ba­vim ovom te­mom, jer sam se za­pi­tao ka­ko je mo­gu­će da je ovo iz­go­vo­rio je­dan bi­ro­kra­ta, ko­ji je tre­ba­lo sa­mo da nad­gle­da im­ple­men­ta­ci­ju Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma, a ne da bu­de njen in­sti­tu­ci­o­nal­ni ar­hi­tek­ta. Da­lje sam u svo­jim is­tra­ži­va­nji­ma ja­ko br­zo do­šao do shva­ta­nja da je zlo­u­po­tre­ba bon­skih ovla­šće­nja i po­zi­ci­je vi­so­kog pred­stav­ni­ka za­pra­vo bio glav­ni raz­log za ma­li pri­liv stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja. Sva­ki put kad bi vi­so­ki pred­stav­nik na­met­nuo ne­ku od­lu­ku do­šlo bi do ero­zi­je in­dek­sa po­li­tič­ke sta­bil­no­sti ko­ji ob­ja­vlju­je Svet­ska ban­ka, a ko­ji je je­dan od glav­nih in­di­ka­to­ra ko­je stra­ni in­ve­sti­to­ri pra­te pre ula­ga­nja u ne­ku dr­ža­vu.

Na ko­ji sve na­čin vi­so­ki pred­stav­nik na­ru­ša­va po­slov­nu kli­mu u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i Re­pu­bli­ci Srp­skoj?

Bi­lo bi na­uč­no sko­ro ne­iz­vo­dlji­vo da sam u stu­di­ju uvr­stio svih 800 od­lu­ka vi­so­kog pred­stav­ni­ka. Za­to sam se u stu­di­ji fo­ku­si­rao sa­mo na pet gru­pa od­lu­ka, za ko­je sma­tram da su ima­le naj­ve­ći uti­caj na od­vra­ća­nje stra­nog ka­pi­ta­la. Kri­sti­jan Šmit je na­met­nuo 114 iz­me­na iz­bor­nog za­ko­na i ti­me Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu uči­nio po­li­tič­ki ne­pred­vi­di­vom. To je do­ve­lo do to­ga da je BiH do­bi­la ne­ke od naj­ni­žih oce­na za vla­da­vi­nu pra­va od Svet­ske ban­ke, Svet­skog pro­jek­ta prav­de, „Fri­dom ha­u­sa” i mno­gih dru­gih, od ka­da se ovi in­di­ka­to­ri me­re za BiH. Do­dat­no su na po­slov­nu kli­mu ne­ga­tiv­no uti­ca­le iz­me­ne Usta­va, kao i prak­sa ko­ju je OHR odav­no imao, a ko­ja se od­no­si na sme­nu de­mo­krat­ski iza­bra­nih po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka. Ako ste vi stra­ni in­ve­sti­tor ko­ji uđe u pre­go­vo­re s iza­bra­nim zva­nič­ni­ci­ma, a njih pre­ko no­ći sme­ni vi­so­ki pred­stav­nik, ve­ro­vat­no vi­še ni­kad ne­će­te po­že­le­ti da ulo­ži­te svoj ka­pi­tal u BiH.

Pro­ve­li ste jed­nu rad­nu ne­de­lju u Va­šing­to­nu i Nju­jor­ku pred­sta­vlja­ju­ći svoj rad, ali i na sa­stan­ci­ma u Svet­skoj ban­ci i Me­đu­na­rod­nom mo­ne­tar­nom fon­du sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma. Ko­ja su nji­ho­va pi­ta­nja?

Imao sam pri­li­ku da raz­go­va­ram s lju­di­ma ko­ji su upo­zna­ti s pod­ruč­jem za­pad­nog Bal­ka­na, ali ma­lo ko je za­i­sta upo­znat s tu­tor­skom ulo­gom OHR-a. Ka­da sam tim istim lju­di­ma ob­ja­snio bon­ska ovla­šće­nja i da je OHR za­pra­vo ko­lo­ni­jal­ni uprav­nik Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, oni su bi­li u pot­pu­no­sti iz­ne­na­đe­ni. Do­bio sam ve­li­ki broj pi­ta­nja, na pri­mer „ka­ko je to mo­gu­će”, „za­što je to po­li­tič­ki Za­pad do­zvo­lio”, „za­što se od Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne pra­vi ko­lo­ni­ja”, i mno­ga slič­na. Me­ni ni­ka­da ni­je bi­la na­me­ra da po­li­tič­ki ili prav­no ka­žem ko­ju bu­duć­nost OHR tre­ba da ima, jer mi­slim da tu reč tre­ba, pre sve­ga, da ima­ju gra­đa­ni Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i da­na­šnji pred­stav­ni­ci pot­pi­sni­ca Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma. Ja sam že­leo sa­mo da iz eko­nom­ske per­spek­ti­ve de­mon­stri­ram za­što Bo­sna i Her­ce­go­vi­na pri­vla­či naj­ma­nje stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja u od­no­su na BDP u re­gi­o­nu, upr­kos naj­bo­ljim po­slov­nim uslo­vi­ma. Na­kon pred­sta­vlja­nja mo­je stu­di­je eks­per­ti­ma iz Svet­ske ban­ke i MMF-a, kao i do­no­si­o­ci­ma od­lu­ka u jav­nom i pri­vat­nom sek­to­ru, po­ka­zan je ve­li­ki in­te­res da se da­lje sa­ra­đu­je u ve­zi s ovim pi­ta­njem i da za­jed­no vi­di­mo šta se mo­že ura­di­ti da se po­bolj­ša ce­lo­kup­na po­li­tič­ka i eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u ze­mlji. Me­ne ra­du­je či­nje­ni­ca što Re­pu­bli­ka Srp­ska na­po­kon ima ozbilj­ne sa­go­vor­ni­ke u Va­šing­to­nu i Nju­jor­ku.

Mla­di ste i obra­zo­va­ni na Za­pa­du, a da­nas ste ve­li­ki struč­njak. Pret­po­sta­vljam da će­mo Vas još vi­đa­ti na ovoj stra­ni Atlan­ti­ka. Ko­ji su na­red­ni ko­ra­ci, to jest pro­jek­ti ko­je pla­ni­ra­te u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma?

Na­sta­vi­ti s ovom te­mom dok po­sto­ji mo­men­tum i sa slič­nim eko­nom­skim pro­jek­ti­ma, da­lje umre­ža­va­nje sa Sr­bi­ma u di­ja­spo­ri i rad na pro­jek­ti­ma ko­ji bi omo­gu­ći­li ve­ću eko­nom­sku in­te­gra­ci­ju Sr­ba i Ame­ri­ka­na­ca s ove stra­ne Atlan­ti­ka pre sve­ga s Re­pu­bli­kom Srp­skom, ali i Sr­bi­jom. Odr­ža­ni okru­gli sto imao je ta­ko do­bar od­ziv da su Sr­bi ko­ji su pri­su­stvo­va­li mo­joj pre­zen­ta­ci­ji od­lu­či­li da kre­nu da ra­de na or­ga­ni­za­ci­ji slič­nih do­ga­đa­ja u ostat­ku Sje­di­nje­nih Dr­ža­va gde po­sto­ji za­pa­že­na srp­ska di­ja­spo­ra. Ja­ko me ra­du­je ova či­nje­ni­ca, jer po­ka­zu­je ne sa­mo da je pre­po­znat kva­li­tet stu­di­je, već je i de­mon­stri­ra­na že­lja me­đu Sr­bi­ma iz di­ja­spo­re da osta­nu po­ve­za­ni sa svo­jim ma­ti­ca­ma. Mi iz Re­pu­bli­ke Srp­ske uvek smo go­vo­ri­li ka­ko Dri­na ni­je gra­ni­ca, već kič­ma srp­skog na­ro­da. Mi­slim da ova­kvim umre­ža­va­njem mo­že­mo i od Atlan­ti­ka da na­pra­vi­mo srp­sku kič­mu. Ovo će Sr­bi­ma u di­ja­spo­ri da pru­ži smi­sao i na­čin po­ve­za­no­sti s otadž­bi­nom, a ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na, ko­je u eko­nom­skom smi­slu za­i­sta ima­ju šta da pru­že, mo­že da omo­gu­ći neo­p­hod­ni ka­pi­tal.

Po­ve­ća­nje pri­su­stva li­de­ra Re­pu­bli­ke Srp­ske je pri­me­će­no, ko­ju po­ru­ku bi­ste ima­li za srp­sku di­ja­spo­ru, po­seb­no iz po­slov­nog sek­to­ra?

Re­pu­bli­ka Srp­ska je po­li­tič­ki sta­bil­na i ima in­sti­tu­ci­je ko­je su po­ka­za­le da mo­gu da op­sta­nu pod ja­kim pri­ti­sci­ma. Po­ka­za­la je da ima fi­skal­nu od­go­vor­nost i spo­sob­nost da se no­si s glo­bal­nim iza­zo­vi­ma ko­ji su se po­ja­vi­li od nje­nog za­če­ća, ali i ko­ji su do­mi­ni­ra­li na­slov­ni­ca­ma no­vi­na u po­sled­njih šest go­di­na. Ovim ne mo­gu da se po­hva­le mno­ge dr­ža­ve iz za­pad­ne he­mis­fe­re. Upr­kos svim iza­zo­vi­ma, za­dr­ža­li smo sta­bil­nu fi­nan­sij­sku si­tu­a­ci­ju, ni­zak od­nos du­ga na­spram BDP-a, ko­ji je vi­še ne­go upo­la ma­nji od glo­bal­nog pro­se­ka. Po­ka­za­li smo da smo pod­ruč­je ko­je su Svet­ska ban­ka i „Faj­nen­šel tajms” s raz­lo­gom još od 2011. go­di­ne u vi­še na­vra­ta pro­gla­ša­va­li ide­al­nim me­stom za po­slo­va­nje, a Re­pu­bli­ci Srp­skoj su da­li epi­tet ma­log re­gi­o­na bu­duć­no­sti, ka­da su je uvr­sti­li u top 10 me­sta za in­ve­sti­ci­je. Ovaj epi­tet do­sad smo oprav­da­li u vi­še na­vra­ta i tek će­mo da po­ka­že­mo za­što tre­ba da bu­de­mo mag­net za stra­ni ka­pi­tal, a po­seb­no za ka­pi­tal Sr­ba iz di­ja­spo­re.

Svet je usred ge­o­po­li­tič­kih pre­vi­ra­nja, po­go­to­vo na Bli­skom is­to­ku. Ka­ko se po­zi­ci­o­ni­ra­te pre­ma tim pro­ble­mi­ma i da li je o to­me uop­šte bi­lo re­či to­kom va­še po­se­te?

Ne­mi­nov­no je da je svet ušao u sta­nje ge­o­po­li­tič­ke ne­sta­bil­no­sti i da do­ga­đa­ji na Bli­skom is­to­ku ima­ju i di­rek­tan i in­di­rek­tan uti­caj na pod­ruč­je za­pad­nog Bal­ka­na. Mi smo ma­li po­li­tič­ki ak­ter na me­đu­na­rod­noj sce­ni, ko­ji tra­ži sa­go­vor­ni­ke, a ko­ji je de­mon­stri­rao spo­sob­nost da i u ova­kvim okol­no­sti­ma bu­de i te ka­ko pri­me­ćen od stra­ne naj­ve­ćih svet­skih si­la. Me­đu­tim, ni­jed­na ze­mlja za­pad­nog Bal­ka­na ne­ma ni po­li­tič­ki ni eko­nom­ski ka­pa­ci­tet da uti­če na kurs tre­nut­nih do­ga­đa­ja. Iz tog raz­lo­ga po­seb­no mi je dra­go što Re­pu­bli­ka Srp­ska da­nas ima ve­li­ki broj sa­go­vor­ni­ka i part­ne­ra na me­đu­na­rod­noj sce­ni i mi će­mo na­sto­ja­ti da kroz sa­rad­nju pro­na­đe­mo od­go­va­ra­ju­ća re­še­nja za sve iza­zo­ve. Isto­ri­ja čo­ve­čan­stva po­ka­za­la je da sa­mo kroz užu eko­nom­sku sa­rad­nju i in­te­gra­ci­ju mo­že­mo da pre­va­zi­đe­mo sve one fak­to­re ko­ji su do­sad čo­ve­čan­stvo do­ve­li do stra­vič­nih ra­to­va, a ov­de naj­vi­še mi­slim na dva svet­ska ra­ta. Ve­ru­jem da ova­kve pe­ri­o­de i epi­zo­de mo­že­mo da iz­beg­ne­mo sa­mo kroz usku eko­nom­sku sa­rad­nju i to su po­ru­ke ko­je sam po­slao i ko­je sam do­bio za vre­me po­se­te Va­šing­to­nu i Nju­jor­ku.