Da li treba piti pivo

Nova studija objavljena u “Journal of Agricultural and Food Chemistry” ukazuje na potencijalne zdravstvene koristi piva, prvenstveno zbog visokog sadržaja vitamina B6. Istraživači kažu da pola litra ovog napitka može da obezbedi oko 15 procenata dnevne potrebe za ovim vitaminom, koji igra ključnu ulogu u funkciji mozga, jačanju imunog sistema i procesu formiranja hemoglobina.

Međutim, stručnjaci pozivaju na oprez. Iako pivo sadrži hranljive materije koje pomažu telu da efikasnije izvlači energiju iz ugljenih hidrata i proteina, naučnici naglašavaju da se dnevne potrebe za vitaminom B6 (1,4 mg za muškarce i 1,2 mg za žene) lako postižu redovnom ishranom.

Takođe su primetili da, s obzirom na to da je vitamin B6 obilan u hrani, gotovo da nema potrebe da se bilo ko okreće pivu u tu svrhu. Napominju da nedostaci nadmašuju koristi od pijenja piva, na primer, pivski stomak i visok krvni pritisak.

Iako se u javnosti često iznose tvrdnje da pijenje piva može pozitivno uticati na funkciju mozga zbog prisustva vitamina B6, stručnjaci upozoravaju da su takvi zaključci naučno neutemeljeni i potencijalno opasni.

Kloe Kejsi, predavač ishrane na Univerzitetu u Bornmutu, ističe da iako je vitamin B6 ključan za sintezu neurotransmitera poput serotonina i dopamina, i da se nalazi u merljivim tragovima u pivu, to ne znači da alkohol ima stimulativni efekat na funkciju mozga.

Posebno je zabrinjavajuće to što neke studije koje promovišu ovaj stav pominju količine do jednog litra piva dnevno. Kejsi naglašava da takve preporuke direktno prkose zvaničnim zdravstvenim smernicama o ograničenom unosu alkohola.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ne postoji bezbedan nivo konzumiranja alkohola, jer je direktno povezan sa razvojem teških bolesti jetre, kognitivnim oštećenjem i povećanom učestalošću različitih oblika raka.

Iako neke studije ukazuju na prisustvo polifenola, antioksidanata i vitamina u alkoholnim pićima, stručnjaci naglašavaju da su ove nutritivne vrednosti zanemarljive. Štaviše, sve potencijalne koristi su potpuno potisnute negativnim efektima koje alkohol ima na organizam. Kejsi ističe da se svi neophodni hranljivi sastojci mogu konzumirati na mnogo bezbedniji i efikasniji način kroz ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, kao što je maslinovo ulje.

Naučni dokazi jasno ukazuju da alkohol nije preporučeni način za poboljšanje zdravlja. Rizici po mentalno i fizičko blagostanje daleko nadmašuju manje nutritivne koristi, zbog čega fokus javnog zdravlja treba da ostane na izbegavanju alkohola i konzumiranju prirodne, cele hrane.