Pravo i pravda po Marti Kos

Gostujući na nekom predavanju o geopolitici, evropska komesarka za proširenje Marta Kos, drugarica iz službe, kako je zovu neki njeni sunarodnici aludirajući na to da je radila za nekadašnju Udbu, uputila je određene kritike za ono što čini Srbija na njenom evropskom putu, te se čak i založila da nam se obustave određena finansijska sredstva za dalji razvoj, koja inače Brisel i ne daje baš tako velikodušno. Briselske pare sakupljene od dranja kože evropskim poreskim obveznicima i nisu mi toliko u fokusu, niti me nešto posebno zanima naš evropski put, za koji bih lično voleo da se zaustavi, makar sama Evropska unija morala da ga stopira.

Daleko više pažnje privukli su mi razlozi koje je iznela Marta Kos, a koji jesu istinski frapantni i zaslužuju dublju analizu, jer jedini zaključak koji bi se iz njih mogao izvesti jeste neverovatno licemerje koje zagovara današnja briselska birokratija. Naime, drugarica iz službe istakla je kako je Srbija veoma polarizovana, što bi se moglo reći samo da je delimično tačno. Istina je da postoje izrazito radikalni protivnici sadašnje vlasti, ali o nekoj većoj polarizaciji realno nema govora. No, valjda je to uvek dobar uvod za briselske komesare kad se trude da objasne licemernu politiku koju vode prema nama.

Veli nama dotična udbašica da je „Srbija već deset godina kandidat za članstvo u EU”, što je istina, ali ako nam je za utehu, Turska je bar za tri decenije duže, i to nam jasno pokazuje da nas u to društvo verovatno neće nikada primiti, baš kao što neće ni Tursku. Međutim, u nastavku obrazloženja Marta Kos kaže da vidi „nazadovanje Srbije, posebno u delu koji se odnosi na vrednosti o kojima je govorila ranije, vladavini prava, demokratiji, slobodi izražavanja i posebno slobodi medija. Postoji budućnost za Srbiju u Evropskoj uniji, ali kurs mora da se promeni”. To je zapravo suština najgoreg licemerja i zaslužuje ozbiljnu debatu, koja se inače otvorila unutar Srpske napredne stranke, a to je debata o tome hoćemo li mi da sledimo vrednosti za koje se Evropska unija danas zalaže. Čini mi se da su one duboko nespojive s elementarnim vrednostima srpskog društva i temeljima na kojima ono čvrsto stoji vekovima, te samim tim na ono što nekadašnja udbašica ističe prioritetni zahtev je nešto što je za nas generalno neprihvatljivo. Krenimo dakle od vrednosti, jer na njima sve počiva. Današnja Evropa je sve osim što je nekada bila, a podsećanja radi, ona je izgrađena na temeljima hrišćanstva i hrišćanskih vrednosti. Danas se vera odbacuje, smatra se kao neprihvatljiva u modernom svetu, te je shodno tome u Evropi verujućeg i samoživog sveta sve manje. Osnovno u hrišćanstvu, da ljubimo bližnjeg svog, ne postoji, jer se kao glavna vrednost u društvu postavlja da je individua bitnija od kolektiva, pa je samim tim i postojanje države postalo deplasirano. Naravno, sve ovo odnosi se isključivo prema hrišćanskom svetu, dok je islamska kultura gotovo izdignuta na pijedestal i njoj se svuda izlazi u susret zbog neophodnosti radne snage, koja veoma nedostaje Evropi. U sklopu svega toga, džender ideolozi koji nam zagovaraju transvestiju, pederluk, istopolne brakove, uništenje porodice, jer se u modernim evropskim vrednostima smatra nebitnom, slobodu izbora kog si pola za decu kada dođu u fazu puberteta, brisanje pojmova oca i majke, već stavljanja roditelja u položaj da su roditelj jedan i roditelj dva, te ideje ne plasiraju nikako prema islamskom svetu koji dolazi ka Evropi, već isključivo to čine prema samim Evropljanima. Da li smo mi kao srpsko društvo spremni da prihvatimo te vrednosti? Da li smo spremni da kažemo da je sasvim u redu da se podrži neki politički kandidat za koga je bivša supruga javno tvrdila da je ispekao njihovog kućnog ljubimca u mikro-pećnici kako bi kaznio decu ili da je onanisao pred rođenom decom?

Evropska unija u tome nije videla nikakav problem, naravno jer je kandidat bio po njenom ukusu. Setimo se pojedinih slovenačkih političara, za koje Marta Kos svakako dobro zna, koji su silovali mastife i uživali u seksualnim odnosima s njima. Naravno, to se nekako sve brzo zataška zbog različitih karijera, ali da li su to vrednosti koje mi želimo da prihvatimo? Da li naše društvo, koje je ipak utemeljeno u pravoslavnom hrišćanstvu i svetosavlju, može to da prihvati? Ako je uslov odricanje od toga, onda u takvu Evropsku uniju ne želim ni da idem i dalje klastere, ili šta god već, ne moramo ni da otvaramo. Ovde već možemo da se zaustavimo.

Ukoliko se vratimo na dalju analizu izjave udbaške komesarke, posebno u onom delu koji se odnosi na slobodu medija i izražavanja, morali bismo da postavimo pitanje o kakvoj to slobodi ona govori. Na prostoru Evropske unije u svim zemljama zabranjeni su ruski mediji, gase im redakcije, privode novinare ili ih proteruju. Čemu to, ako govorimo o slobodi izražavanja? Zar se toliko plaše suprotnog mišljenja? Zašto je problem da građani Evropske unije čuju neki drugačiji stav prema ratu u Ukrajini od onog koji je dominantan u Briselu? Ukoliko imaju neku konkretnu zamerku prema Srbiji, evo, otvoreno pitamo drugaricu Kos da li bi u nekoj od zemalja Evropske unije bilo dopušteno osnivanje prekograničnog TV kanala koji emituje političku propagandu 24 časa svakog dana protiv legalne i legitimne vlasti, a da u toj zemlji nema ni registrovanu firmu, niti televiziju, niti ima dozvolu za emitovanje, niti plaća bilo kakav porez. Da se razumemo, takva televizija bi u roku od nekoliko minuta bila sprečena da emituje program, a oni koji bi se na tako nešto usudili bili bi do poslednjeg pohapšeni i krivično bi odgovarali. Kao što vidite, u Srbiji oni rade slobodno, najbrutalnije vređaju predsednika države, lepe mu najprimitivnije etikete, pljuju po Srbiji kako stignu, nameću nam oreol genocidnog naroda i nemaju za to ama baš nikakvu odgovornost, a ne plaćaju nikakav porez. O kojoj to slobodi medija koja je navodno ugrožena govori Marta Kos? Da li bi u nekoj od zemalja Evropske unije bilo moguće da zaposleni u privatnom mediju diktiraju vlasniku kako će njegov medij da radi? Da li je taj vid samoupravljanja moguć negde u Evropskoj uniji? Naravno da nije, i to dotična nekadašnja saradnice Udbe veoma dobro zna. Eto, u Srbiji je i to moguće, a recimo slažem se da u tom segmentu moramo da primenimo tekovine Evropske unije.

Voleo bih da nam stara udbašica navede neki primer u Evropskoj uniji gde je moguće da otmeš zgrade državnih institucija, recimo fakulteta i univerziteta, kao i da blokiraš puteve i ulice kako ti padne na pamet. Videli smo na primerima Nemačke, Francuske, Holandije, Italije, Španije, dakle zemalja okosnica Evropske unije, da tako nešto ne da nije moguće, već se demonstranti suočavaju s ozbiljnom odmazdom i kaznama. Slučaj u Holandiji, gde su policajci u civilu upali na fakultet i kao slamčice izlomili od batina studente koji su imali nameru da ga blokiraju, odličan je primer tekovine vladavine prava u Evropskoj uniji. Svi do jednog polomljeni su od batina i kao koferi izbačeni napolje. Eto, možda bi Srbija te tekovine trebalo da preuzme i da ih primenjuje. Prema onima koji se usude da blokiraju ulice i puteve, a nemaju prijavljeni skup, policije zemalja Evropske unije upotrebljavaju pse, šmrkove, suzavce, pendreke, borna kola, ma šta stignu. Bukvalno ih zgaze od batina, ali to je u tom slučaju demokratija. Kod nas policajac ne sme popreko da pogleda blokadera koji divlja, jer će se nama prigovoriti da ne poštujemo ljudska prava i pravo na slobodu izražavanja. Priznajem, i u ovom segmentu sam apsolutni pristalica poštovanja tekovina koje nam dolaze iz Evropske unije. One se, naravno, neće baš dopasti našim blokaderima, ali ako nas drugarica Kos već tera na to, onda smo prinuđeni, zar ne? Naravno, pišem ovo ironično, jer sve to što ona navodi toliko je licemerno i pokvareno, da prevazilazi granice pristojnosti.Otuda, stavimo prst na čelo i dobro se zapitajmo da li uopšte želimo da idemo u takvo društvo i da prihvatamo njihove vrednosti. Meni se lično ne mili tako da idem i vrlo sam srećan što nismo deo tog sveta. No, ovo jeste tema za razmišljanje i moramo se opredeliti hoćemo li da uvažavamo licemerje koje nam se servira ili ćemo se postaviti drugačije.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek uređivačku politiku lista