Održavanje na vodi ili primicanje luci

Do kraja takozvanog plej-ofa u fudbalskom prvenstvu, necelishodnog produžavanja sezone, ostala su još tri kola. Pored borbe za opstanak u ligi pažnju privlači ko će da bude vicešampion, što suštinski nema nikakav značaj, ali psihički može da pomogne da se neki ožiljci lakše podnesu.

Za takvu utehu nadmeću se Partizan i Vojvodina. „Crno-belima” bi ono, pošto su odmah na početku prolećnog dela proćerdali takozvanu titulu jesenjeg prvaka skliznuvši čak na treće mesto, dalo osnovu za samozavaravanje: eto, trgnuli smo se, prekinuli sunovrat i sad ponovo možemo da verujemo u bolje sutra.

Slično je i sa novosadskim „crveno-belima”. Oni su u ovom trenutku treći i ako danas ne pobede u Surdulici teško da će da se vrate na drugo mesto do koga su mukotrpno došli, pa, po svemu sudeći, opijeni ostvarenom maštom zaboravili da to nije konačno stanje, nego trenutno. S obzirom da je Partizan prekjuče prebrinuo svoju brigu savladavši kod kuće Novi Pazar (2:1), Novosađani sada zaostaju četiri boda za njim, a kad se nema pravo na grešku naši timovi u okršaje ulaze kao da su im noge olovne.

Uspeh Radnika (tu spada i remi) obradovao bi „crno-bele”. Ništa, istina, još ne bi bilo rešeno, ali bi povećali bodovnu prednost u odnosu na takmaca i tri kola pre kraja prodisali punim plućima. Ukoliko Vojvodina uzme pun plen u Surdulici voda će ponovo da se uzburka i onda i dalje ne bi bilo jasno da li se Partizan samo održava na površini ili se primiče mirnoj luci.

Raspored im je podjednak. U Novi Sad 8. maja dolazi Čukarički, a dan kasnije Partizan dočekuje OFK Beograd. U pretposlednjem kolu, 16. maja, zameniće protivnike: „crno-beli” idu na Banovo brdo, a novosadski „crveno-beli” na Karaburmu. Na kraju, 23. maja, „parni valjak” će u Humskoj da se ogleda s Radnikom, dok će na „Karađorđu” da gostuje Novi Pazar, dakle razmeniće protivnike iz ovog kola.

Pretendenti na utešno zvanje vicešampiona države igraju promenljivo, čak i na jednoj istoj utakmici. Vojvodina je, na primer, dva puta jesenas nadigrala i samu Crvenu zvezdu, ali je taj dragoceni kapital potrošila kao pijani milioner.

Partizan nastavlja klecavim korakom. Tetura se, ali se, ipak, nekako održava na nogama. Protiv Novog Pazara je učinio što je morao – osvojio je sva tri boda i tako zadao ozbiljan domaći zadatak Novosađanima. Čak je jedno vreme, naročito u prvom poluvremenu, ne samo imao loptu u nogama, nego i znao šta da radi s njom. Prvi gol je postigao posle neverovatno brze i tečne akcije trojice njegovih igrača. I to kroz sredinu, gde je i najteže da se prođe. Blesnuli su tada Dragojević i Ugrešić uhvativši na spavanju protivničku odbranu, koja, valjda, zbog ranijih izdanja „crno-belih”, nije ni očekivala da mogu da izvedu tako munjevit prodor. Protiv Zvezde su stvorili jednu lepu akciju (Dragojevićev pas B. Kostiću), međutim nisu je iskoristili, ali, bez obzira na to, može da ih ohrabruje što su počeli da stvaraju šanse, a ne da u njih ulaze isključivo posle previda s druge strane (tako je pao drugi gol protiv Novog Pazara).

Partizan ima lošu naviku savremenog fudbala da čuva rezultat posle svog vođstva, umrtvljuje igru smatrajući da će tako sigurnije da dođe do željenog. Međutim, jedna nepažnja i stanje se iz temelja promeni. Prekjuče je to bio korner posle koga se zatresla njihova mreža i preostalih petnaestak minuta je „parni valjak”, po ko zna koji put u ovoj sezoni, strepeo da ne popuca sve ono što je poravnao.

Osetio je protivnik svoju šansu, nastojao da probije pukotinu u „crno-belim” redovima, ali, ipak, nije dorastao tome da neumoljivo kažnjava neodlučnost. I Partizan je odahnuo do – sledećeg megdana.

Tim iz Humske ulice deluje nešto bolje od Blagojevićevog povratka za trenera. Daleko je to od onog što bi se htelo, ali u stanju u kome je mnogo je važno da prekine s padanjem. Zasvetluca poneka ideja, ostvari se poneki naum, vidi se, dakle, ono od čega doskora nije bilo ni pomena. Istina, ima još trenutaka dezorijentacije, loše procene, ali ih je, ipak, manje nego ranije. Nije sporno da sada ima šta da se kritikuje, ali i to je napredak, jer je bilo utakmica kada je bilo toliko beznadežno da prosto nije imalo smisla da se iz mora lošeg analizira samo neka kap.

Našem fudbalu je neophodna jaka liga, neizvesni, iscrpljujući dvoboji. Na našim terenima treba da pršti, da igra bude glavni zadatak, a bod ili tri njena posledica, jer će samo tako igrači i timovi iz Srbije da se kale za međunarodne duele.