Prvi koraci kulturnog preporoda

Niš – Skupština Grada Niša nedavno je usvojila vitalan, dalekosežan i na polju kulture sasvim sigurno najznačajniji dokument u poslednjih nekoliko decenija – Strategiju razvoja kulture za period od 2026. do 2030. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje.

Usvajanjem ovog dokumenta definisani su ključni pravci razvoja kulturnog života grada, prioriteti ulaganja, mere za jačanje ustanova kulture, kao i konkretni koraci koji trebaju da doprinesu većoj dostupnosti kulturnog sadržaja svim građanima.

O značaju Strategije i svim njenim planiranim efektima, odnosno očekivanim pozitivnim posledicama, za „Politiku” govorila je Ivana Cvetković, članica Gradskog veća Grada Niša zadužena za resor kulture.

– Donošenje Strategije sa pratećim Akcionim planom jedan je od najvažnijih i najodgovornijih koraka koje je Grad Niš preduzeo u oblasti kulturne politike. To je dokaz da kulturu više ne posmatramo kao sektor koji se razvija stihijski već kao oblast od suštinskog značaja za identitet, turizam i ekonomski razvoj – istakla je ona.

U prilog njenim rečima svakako ide i činjenica da je Niš uslovno rečeno, svoju Strategiju počeo da živi i pre nego što je ona doneta. Najbolja prethodnica ovog dokumenta i najbolji garant njegove buduće sprovodljivosti jeste vrlo merljivo i vidljivo ponašanje Grada na polju kulture u poslednje dve godine.

Iako se o kulturi najčešće govori u apstraktnim okvirima sa dozom političke ostrašćenosti, čak ni ona uprkos svojoj prirodi nije lišena proste matematike.

Konkretno u 2025. Niš je ostvario rekord u svojoj novijoj istoriji i po ukupnom broju kulturnih manifestacija, ali i po ukupnom broju finansiranih kulturnih i umetničkih projekata. Najveću posetu publike institucije kulture u Nišu, približno 140.000 posetilaca, imale su upravo u minuloj godini.

Za 2026. Grad je kulturi namenio 1,6 milijardi dinara, što je najveće godišnje izdvajanje za kulturu Grada Niša u 21. veku. Strategija se nadovezuje na rečeno kao jasno definisan plan sa preciznim koordinatama – kuda gradska kultura treba da ide.

– Strategija obuhvata više važnih oblasti, ali bih posebno izdvojila nekoliko prioriteta. Pre svega, očekujem da već tokom 2026. godine vidimo jačanje institucionalne podrške kulturi, unapređenje programskih sadržaja u ustanovama kulture, veće ulaganje u festivale i manifestacije, kao i snažniju podršku samostalnim umetnicima. Srednjoročno i dugoročno, očekujem značajnije infrastrukturne projekte – obnovu i modernizaciju postojećih objekata kulture, nove prostore za stvaralaštvo, digitalizaciju kulturne baštine, kao i pozicioniranje Niša na kulturnoj mapi regiona i Evrope – navodi Ivana Cvetković.

Valja podsetiti da Niš u 2026. očekuju neka bitna infrastrukturna ulaganja usko vezana za kulturu. Najavljena je velika rekonstrukcija Narodnog pozorišta, kao i nešto skromnija rekonstrukcija unutrašnjosti zgrade Simfonijskog orkestra. Ipak, najvažniji projekat od prvorazrednog nacionalnog značaja vredan okvirno 30 miliona evra, jeste planirani početak izgradnje nove zgrade Narodnog muzeja od 6.000 kvadrata. Poslednje navedeno finansiraće država i biće to najveći objekat te vrste izgrađen u Srbiji nakon raspada SFRJ.

Pored toga, važna vest za Niš stigla je nedavno od ministra kulture Nikola Selaković koji je najavio da će pomenuti Narodni muzej u Nišu gotovo izvesno postati „Muzej južne Srbije” čime će dobiti nacionalni status umesto dosadašnjeg lokalnog. Takođe, u skorijoj budućnosti vrlo je moguće uzdizanje Niškog simfonijskog orkestra na nivo filharmonije.

Na vrhuncu, treba sagledati širi kontekst. Niš je grad retko bogate istorije koja govori o gotovo dva i po milenijuma kontinuiranog postojanja. U datim okolnostima čak i važnije od toga, za srpski jug gde su procesi migracije brži nego u ostatku zemlje, Niš predstavlja jedini realni centar sa istorijskom i populacionom dimenzijom dovoljnom da postane pravi bastion koji objedinjuje privredu, visoko obrazovanje, medicinu, turizam i kulturu.

Ivana Cvetković nema dilemu da tretman kulture ide u pravcu da ona bude integrisana u ukupnu ponudu grada. U kompletnoj kompoziciji koju vodi želja za napretkom, treba sve učiniti da kultura ne bude teretni vagon nego lokomotiva.

– Niš je grad izuzetno bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, grad velikih umetnika, festivala i institucija, ali je bilo neophodno da se sve te vrednosti povežu u jedinstvenu i dugoročnu viziju. Strategija koju smo doneli dugoročno postavlja kulturu tamo gde joj je mesto – u sam centar javnih politika i razvojnih planova grada. Danas uspešni gradovi sveta upravo kroz kulturu jačaju svoj imidž, privlače investicije, turiste i nove generacije kreativnih ljudi. Niš sada jasno pokazuje da ide tim putem – zaključila je gradska većnica za kulturu.