Poseta Franca Ferdinanda Dubrovniku i Trebinju

Gradsko veće Sarajeva pokrenulo je inicijativu da se vrati spomenik Francu Ferdinandu, uklonjen 1918. godine prilikom ulaska srpske vojske i oslobađanja Sarajeva od okupatorske Austrougarske. Ni tada sigurno nekima u Sarajevu nije bilo milo što je to učinjeno, kao ni danas, pa žele da nastave svoju ondašnju politiku, pogotovo prema srpskom narodu.

Kakvo su mišljenje imali razumni Hercegovci i Dubrovčani o toj politici i o prestolonasledniku Ferdinandu može se zaključiti iz izveštaja o njegovoj poseti Dubrovniku i Trebinju.

Pre 120 godina, septembra 1906, car Austrije i kralj Ugarske, Bohemije, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije Franjo Josip trebalo je da nadgleda vojne manevre na okupiranoj teritoriji u predelu Južne Dalmacije, da poseti Dubrovnik i Trebinje. Od puta je odustao zbog bolesti, pa je u Dubrovnik stigao njegov izaslanik, naslednik austrougarskog prestola Franc Ferdinand. Manevri su bili od 12. do 15. septembra, uz učešće kopnenih i pomorskih snaga. Cilj je bio iskrcavanje mornarice na obalu, prodor kopnenih snaga iz pravca Herceg Novog i Boke u zaleđe i zauzimanje planinskih vrhova oko Trebinja, a obalska odbrana imala je zadatak da spreči iskrcavanje „neprijatelja”.

Franc Ferdinand nadgledajući manevre krenuo je jahtom „Miramar” iz Pule i stigao u Gruž, gde ga građani nisu dočekali s oduševljenjem kako je očekivao, pa je razočaran već sutradan dvorskim vozom produžio ka Trebinju.

Pošto je u Trebinju primećeno da se sprema hladan doček, gradske vlasti su pozivale građanstvo, a naročito omladinu, da izađu na ulice i železničku stanicu i dočekaju austrougarskog nadvojvodu, nudeći omladini novac kao naknadu za uloženi trud. Odziv je bio slab, bolje rečeno nikakav. Bio je to stav trebinjske omladine u pogledu širenja nacionalne svesti i otpora prema austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini.

Franc Ferdinand stigao je na železničku stanicu u Trebinju, gde su ga uz plotune topova dočekali predstavnici gradskih vlasti i razne delegacije, uz mali broj građana. Tu je održao kratak govor pa je svita otišli do opštinske kuće. I u Trebinju je bio iznenađen ne baš toplim prijemom građana, što mu je govorilo šta narod misli o austrougarskoj vlasti i njenim postupcima. Primio je na razgovor članove opštinskog veća, članove delegacije Mostara, starešine katoličke, pravoslavne i muslimanske vere. Nakon kratkog boravka od dva i po sata u Trebinju Franc Ferdinand se vratio u Gruž, gde je bila usidrena njegova jahta „Miramar”. Iz Gruža je otišao i obišao Dubrovnik, gde ga je dočekao predsednik opštine dr Petar Čingrija.

Iako je grad bio okićen, znajući u kakvim su prilikama i šta im sve sprema austrougarski dvor, Dubrovčani nisu baš s poštovanjem i velikim uvažavanjem dočekali gosta. Na dočeku je bilo malo ljudi. Bili su ogorčeni jer je nakon dolaska austrijske vlasti u Dubrovniku počeo period propadanja, kako na društvenom, tako i na kulturnom i svim drugim poljima. Skroman doček predstavljao je i vid protesta zbog austrougarskog stava prema Riječkoj rezoluciji iz 1905. godine uperenoj protiv habzburškog apsolutizma, kao i austrougarskog stava kad je u Zadru formirana Hrvatsko-srpska koalicija, koja je pobedila na izborima u Hrvatskoj.

No, neki nisu tako mislili, kao ni danas, pa su u Dubrovnik došli podanici iz Albanije da se poklone i zahvale prestolonasledniku. Bile su to glavešine, biskupi, nadbiskupi i župnici Drača i Skadra. Dok je prestolonaslednik bio u Trebinju, kako je tada izvestio cetinjski list za politiku i književnost „Glas Crnogorca”, u luku Gruž je jahtom „Rumija” došao crnogorski prestolonaslednik knjaz Danilo s namerom da preko prestolonaslednika Ferdinanda uspostavi tešnju ekonomsku i industrijsku saradnju s Austrougarskom.

U popodnevnim satima knjaz Danilo je posetio Franca Ferdinanda, a nešto kasnije ovaj mu je uzvratio posetu uz razmenu poklona i ordenja. Predveče je knjaz Danilo posetio i predsednika opštine Čingriju. Dolazeći do njega, masa naroda ga je razdragano pozdravljala, što je primetio i sam Ferdinand, što mu je izazivalo bes i zavist.

Sutradan je prestolonaslednik Franc Ferdinand predao Dubrovniku 13.000 kruna kao poklon cara Franje Josipa u dobrotvorne svrhe. Iako nezadovoljan celokupnim prijemom, uočivši šta narod misli o austrougarskoj vlasti i dominaciji, kako u Dubrovniku, tako i u Trebinju, kurtoazno je obećao pomoć Dalmatinskom saboru u rešavanju mnogih problema.

Obišavši na kraju učesnike manevara, pozdravljajući ih i čestitajući na uspešnoj vežbi i prikazanoj moći austrougarske vojske, uz topovske plotune napustio je Gruž.

Tako se završila ne baš slavna poseta Dubrovniku i Trebinju čoveka koji je trebalo da nasledi svog strica i obezbedi siguran i pravedan život stanovništva u Dalmaciji i Bosni i Hercegovini, do čega nikada nije došlo. Njegova interesovanja i najveće strasti bili su i ostali samo putovanja i lov. Po slobodnim procenama istoričara, ustrelio je više od pola miliona razne divljači.

Milivoje Mišo Rupić,

Beograd