Žene najteže pogođene rastućim teretom duga u zemljama u razvoju

Žene su najteže pogođena kategorija porastom dužničkog opterećenja u zemljama u razvoju, a očekuje se da će se taj trend dodatno pogoršati kako se nastavlja rat na Bliskom istoku, pokazuje najnovije istraživanje Ujedinjenih nacija.

Izveštaj stručnjaka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), zasnovan na podacima iz 85 zemalja prikupljenim tokom tri decenije, pokazuje da žene snose nesrazmerno veći teret kada se značajno povećaju otplate dugova, prenosi „Gardijan”.

Kako vlade smanjuju javnu potrošnju da bi odgovorile na rast troškova zaduživanja, žene, koje su nadzastupljene u sektorima poput obrazovanja i brige o drugima, češće gube posao, a potom preuzimaju dodatne obaveze nege kako se država povlači.

Administrator UNDP-a Aleksander De Kro izjavio je da istraživanje naglašava značaj da zemlje dužnici pažljivo procene posledice mogućih rezova u potrošnji.

Čak i pre rata SAD i Izraela protiv Irana, naglasio je on, 56 zemalja je izdvajalo više od 10 odsto budžetskih prihoda za servisiranje dugova.

Sukob će verovatno dodatno pogoršati situaciju zbog rasta cena energije i đubriva, kao i globalnih kamatnih stopa, dodao je on.

„U trenutku poput ovog, zbog nestabilnosti u svetu, a svakako podstaknute dešavanjima u regionu Persijskog zaliva, vidimo da su vlade pod još većim pritiskom da donose odluke”, rekao je on.

De Kro je istakao da UN ovim izveštajem želi da ukaže da, kada vlade donose takve odluke, treba da budu oprezne: „ako smanjuju socijalnu potrošnju, treba da znaju da veliki deo te potrošnje ide ženama, kao i veći deo zaposlenosti koji iz nje proističe“.

U izveštaju se navodi da se, između ranih 2010-ih i 2022. godine, opterećenje servisiranjem dugova u 85 posmatranih zemalja gotovo udvostručilo.

Procene pokazuju da je to kratkoročno dovelo do gubitka 22 miliona radnih mesta za žene, a dugoročno više od 38 miliona.

Uopšteno, prelazak sa umerenog na visok nivo dužničkog opterećenja, merenog udelom u izvozu zemlje, dovodi do prosečnog pada prihoda žena po glavi stanovnika od 17 odsto, dok prihodi muškaraca ostaju nepromenjeni.

Očekivani životni vek opada i kod žena i kod muškaraca.

„Pomoć ženama da imaju prihod i posao ima veoma snažan razvojni efekat, čak veći nego kada se isti podsticaji daju muškarcima”, rekao je on, a prenosi Tanjug.