Mogu li carine na vozila pogoditi i nas

Najava američkog predsednika Donalda Trampa da bi Sjedinjene Američke Države mogle da uvedu carine od čak 25 odsto na automobile iz Evropske unije ponovo je otvorila pitanje globalnih trgovinskih odnosa, ali i pokrenula dilemu kako bi takva odluka mogla da utiče na zemlje van EU, poput Srbije. Na prvi pogled, Srbija ne bi bila direktno pogođena ovom merom, jer nije članica Evropske unije, niti značajno izvozi automobile na američko tržište. Međutim, posledice bi mogle biti i te kako opipljive, pre svega, zbog snažne povezanosti domaće industrije sa evropskim automobilskim sektorom. Na moguće posledice već je upozorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ocenio da će najavljene mere nesumnjivo imati nepovoljan uticaj na Srbiju.

– Mere će uticati na Srbiju, i to nepovoljno, nema nikakve sumnje. Jer, vezani smo najvećim delom za evropsku automobilsku industriju i plašim se da će to, ne samo na dugi već i na srednji pa čak i kratkoročni period doneti dodatne negativne posledice za nas – rekao je Vučić.

Fabrika u Kragujevcu, koja posluje u okviru grupacije „Stelantis”, najveći deo svoje proizvodnje plasira upravo na tržište Evropske unije. Ekonomisti upozoravaju da bi, ukoliko evropski proizvođači automobila izgube deo tržišta u Sjedinjenim Državama usled viših carina, to neminovno dovelo do smanjenja proizvodnje širom Evrope. Posledično, i pogoni u Srbiji mogli bi se naći pod pritiskom smanjenih narudžbina. Dodatni problem predstavlja i mogućnost premeštanja proizvodnje. Trampova politika carina ima jasan cilj – podsticanje kompanija da proizvodnju prebace na američko tlo kako bi izbegle dodatne troškove. U takvom scenariju, evropske fabrike, uključujući i one u zemljama poput Srbije, mogle bi da izgube deo svoje konkurentnosti.

Efekti bi se posebno osetili u lancima dobavljača, dok sama proizvodnja gotovih automobila ne bi bila toliko ugrožena, smatra ekonomista Ivan Nikolić. Srbija je, naime, značajan proizvođač auto-delova i komponenti koje se izvoze u Evropsku uniju.

– Ti „komponentaši” i proizvodnja delova podjednako su važni kao i proizvodnja samih modela automobila u Kragujevcu. Sve to pripada oblasti industrije koju nazivamo proizvodnja motornih vozila, prikolica i delova za motorna vozila. Ovaj sektor učestvuje sa 4,7 odsto u industriji. Smanjenje proizvodnje u evropskim fabrikama značilo bi i manju potražnju za tim komponentama, što bi direktno pogodilo domaće kompanije i zaposlenost u tom sektoru – kaže Nikolić.

Iako postoji mogućnost da bi deo proizvodnje mogao biti preusmeren ka evropskom tržištu, što bi donekle ublažilo negativne efekte, analitičari ocenjuju da je takav scenario manje verovatan. Ukupan uticaj potencijalnih carina najverovatnije bi bio negativan, posebno za zemlje koje su duboko integrisane u evropske industrijske tokove, a nemaju direktan pristup američkom tržištu.

– Automobil koji se proizvodi u Kragujevcu nije interesantan za američko tržište. Ako Tramp bude povećao carine, to se ipak neće značajnije odraziti na našu proizvodnju u Kragujevcu, kao ni na plasman robe, već će se više, i to indirektno, odraziti na „Stelantis” kao grupaciju. Kada trpi cela kompanija, to se odražava i na pojedinačne segmente i kapacitete fabrike – ističe Nikolić.

Prema njegovom mišljenju, izjava predsednika Srbije da bi nove carine negativno uticale na Srbiju, pre svega, odnosi se na industrijsku proizvodnju u zemljama poput Nemačke i Italije, gde se najveći deo dodate vrednosti i dalje generiše kroz automobilski sektor.

– Ako taj sektor bude pogođen, a već jeste redukovanjem velikog tržišta za Evropu, s obzirom na izgubljene pozicije u Kini i napuštanje ruskog tržišta, dok se sada dodatno komplikuje plasman robe i na severnoameričkom kontinentu, onda je Evropska unija dodatno ugrožena, a samim tim i mi. Kada trpi auto-industrija u EU, trpi i ukupna industrija. Dodatno će se usporiti privredna aktivnost u tamošnjem realnom sektoru, koji je već u recesiji, i to se može direktno odraziti na nas – objašnjava Nikolić. Ipak, on podseća da Tramp često najavljuje mere koje ne budu u potpunosti realizovane.

– SAD i EU su postigle sporazum da carine na automobile budu oko 15 odsto, a Tramp najavljuje povećanje na 25 procenata. To je, na neki način, kršenje dogovora – dodaje Nikolić.

U Samostalnom sindikatu „FCA Srbija”, gde se proizvodi i električni „Fijatov” model „grande panda”, podsećaju da kompanija „Stelantis” ima značajno prisustvo i u Sjedinjenim Državama, uključujući i američki „Krajsler”.

– Imamo nekoliko fabrika u SAD, tako da ne verujem da bi se nove carine, ako uopšte budu uvedene, direktno negativno odrazile na našu proizvodnju. Posredno, ipak, sve je moguće. Generalno gledano, kod nas je za sada stabilna proizvodnja i, po svim pokazateljima, neće biti smanjenja broja zaposlenih. Uvodimo i vikend-smenu, povećavamo broj radnika i sada imamo više od 4.000 zaposlenih. Ipak, nije isključeno da bi uvođenje carina moglo kasnije da ima određene efekte i na nas – kaže Ivan Ristić, predsednik Samostalnog sindikata „FCA Srbija”.

Pitanje je i u kojoj meri se vozila proizvedena u Kragujevcu uopšte plasiraju na američko tržište.

– Ovo što radimo u „Fijatu” trenutno se plasira u Nemačkoj i Italiji, a da li se ta vozila dalje izvoze van Evrope, u SAD, to zaista ne znam – dodaje Ristić.

Stoga, iako Srbija nije u fokusu ove trgovinske mere, njen položaj u evropskom automobilskom lancu čini je osetljivom na sve potrese koji dolaze iz odnosa velikih ekonomskih sila. Upravo zato, odluke donete u Vašingtonu i Briselu mogu imati konkretne posledice i po proizvodnju u Kragujevcu.