„Pank" istorija koje nema u udžbenicima

Subotica – Istorijski komad „Velika” čuvenog australijskog scenariste Tonija Meknamare, a u režiji Momčila Miljkovića nova je predstava Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta.

Premijera je zakazana za večeras u 19 časova u novoj zgradi teatra, koja pruža uslove za raskošan komad rađen u epohi, a po žanru na prelazu komedije i drame.

– Predstava nije ni potpuno komedija, niti drama, imamo miks žanrova i mislim da je to prava kombinacija. Jer, kada je samo komedija ona nas zabavi bez razmišljanja o tome šta smo gledali, i za mene to nije dovoljno. Siguran sam da je taj odnos komičnih i dramskih scena dobra kombinacija za bavljenje temama koje je teže prihvatiti. A i sam pisac kaže da je ovaj komad tako napisan da je ovo drama koju igramo kao komediju – kaže reditelj Miljković.

Mihajlo Nestorović, direktor Drame na srpskom jeziku, treću premijeru u tekućoj pozorišnoj sezoni najavio je kao „pank” istoriju, koja ne nalikuje onima koje se uče iz udžbenika.

Komad „Velika” ima dva čina, u prvom gledaoci upoznaju mladu Katarinu, pre stupanja na presto, u drugom je to Katarina nakon 20 godina na vlasti, kada počinje da sumira domete svoje vladavine.

– Ono što je mene inspirisalo da se odlučim za ovaj komad upravo je razlika između prvog i drugog čina, gde se mi suštinski bavimo pitanjem odluke i odgovornosti koju određena odluka znači. Pitanjem odgovornosti i grižom savesti koju neko može da nosi sa sobom kada donese veliku i važnu odluku u životu, koja u ovom slučaju nije u vezi sa ličnim životom junakinje, već za sudbinu čitave države. I, ono što je bitno, jeste i da li smo dovoljno uradili, i to da se mora preuzeti odgovornost za svoje postupke. To je bilo direktno vezano za moju inspiraciju i ugao koji sam pronašao u ovom komadu – kaže reditelj Miljković.

Upravo ova razlika između mlade Katarine i potonje vladarke odredilo je na neki način dualnost predstave, jer Katarinu igraju dve glumice: mlada Doroteja Vuković i Minja Peković, kao prvakinja Drame subotičkog teatra.

– Dolazak na vlast, ili preuzimanje bilo kakve pozicije moći, za svakog čoveka je velika prekretnica, mislim da ne postoji osoba koju to ne bi promenilo. Prvi identitet Katarinin je rastočen stavljanjem krune na glavu i onda počinje drugi identitet Katarine i u ovoj predstavi imaćemo priliku da vidimo kako to izgleda kada čovek sanja šta će da učini, šta on može da učini, a kako izgleda kad krene da čini u nekoj fazi zrelosti, ka smiraju kada ide, i kada analizira šta je hteo, a gde je stigao. To je za mene bilo veoma uzbudljivo i mada pisac pominje da je ovo povremeno istinita priča, ipak nije baš sve fabrikovano. Ona je bila osoba, koja je još za života nazvana Velikom. Katarina Druga bila je voljen i prilično uspešan vladar za to doba i za te pojmove. Mislim da se u ovoj predstavi pronalaze tačke u kojima savremeni gledalac može da identifikuje i da shvati zašto je to tako bilo i zašto su ljudi onog doba takvog vladara posmatrali kao velikog – kaže Minja Peković.

Za Doroteju Vuković ovo je prva velika uloga, do sada je, kako kaže, radila ispitne predstave u studentskom pozorištu „Promena”.

– Katarinu nisam gledala kao hladnu i striktnu i ovaj tekst mi je dozvolio da jednu istorijsku ličnost posmatram iz drugačijeg ugla, da je spustim na zemlju i stavim u ravni sa sobom. Nije bilo teško zamisliti mladu Katarinu, sličnih smo godina, imamo slične osobine, mogu da razumem njen položaj – kaže mlada glumica.

Miloš Macura igra Petra, unuka čuvenog Petra Velikog, i kaže da je njegov lik slika ljudi koji nasleđuju nešto, bogatstvo ili moć, a da je nisu zaslužili: „Oni odrastaju otuđeni od realnosti, nisu je svesni, a u poziciji su da upravljaju realnošću i direktno utiču na njeno stvaranje.”

U predstavi igraju i Dimitrije Dinić, a po dva lika tumače Igor Greksa, Aleksandra Belošević i Ljubiša Ristović. Dve istorijske ličnosti igra i Srđan Sekulić, jedan od njih je lik Arhiepiskopa, kog je, kako kaže, radio donekle u komičnom ključu.

– Arhiepiskop ili Arči je vrsta vladara iz senke, neko ko ima veliki uticaj na cara Petra. On je poglavar crkve u tom trenutku i u to vreme, a znamo koliko je crkva moćna i uticajna i koliko utiče na kreiranje realnosti u kojoj živimo. Igram njenog predstavnika koji ne priča mnogo, ne demonstrira moć, ali se oseća ta moć i uticaj na cara. Kada pročitate tekst nemate odmah utisak o svim tim podzemnim vodama koje struje po dvoru i među tim ljudima, ali ovaj tekst je bunar bez dna, nudi beskrajne mogućnosti i na razne načine se može pristupiti i raditi. U njemu je lepo igrati epizodnu ulogu i uživanje je bilo gledati kolege kako rade. I, kako kaže Katarina na kraju: pitam se da li sam uradila dovoljno? To je ono pitanje koje nas sve čeka: da li smo uradili dovoljno? – kaže Sekulić.