Trampovi „zlatni" vojni snovi postaju noćna mora američkih poreskih obveznika

Američki odbrambeni megaprojekti, od nove klase bojnih brodova do sistema protivraketne odbrane „Zlatna kupola”, ponovo su se našli na udaru kritika dela stručne javnosti u SAD, koja upozorava da bi ambiciozne zamisli Pentagona mogle da se pretvore u još jedan skupi eksperiment na teret poreskih obveznika.

Portal „Responsible Statecraft” ocenjuje da su projekti predstavljeni kao zlatni meci za američku vojsku često praćeni ogromnim troškovima, neizvesnim rezultatima i političkim pritiscima. U tekstu se posebno kritikuje plan izgradnje bojnog broda klase „Tramp”, koji se dovodi u vezu sa inicijativom „Zlatna flota”. Autor tvrdi da je reč o konceptu koji podseća na vojnu logiku iz prošlog veka, u vreme kada savremeno ratovanje sve više određuju bespilotni sistemi, rakete i elektronsko ometanje.

Prema podacima koje je objavio „Axios”, prvi brod te klase mogao bi da košta više od 17 milijardi dolara, dok bi ukupna cena tri planirana broda prešla 43 milijarde dolara. Bivši sekretar američke mornarice Džon Felan ranije je rekao da je reč o „ranoj, početnoj proceni” i da će konačna cena zavisiti od procesa projektovanja i kapaciteta brodogradilišta.

Felanov odlazak sa funkcije dodatno je podgrejao rasprave u Vašingtonu. Rojters je, pozivajući se na izvore, objavio da je Felan smenjen, dok je Pentagon samo saopštio da on napušta administraciju „odmah”, bez navođenja razloga. Prema istim izvorima, jedan od razloga bio je spor tempo u sprovođenju reformi u brodogradnji i pogoršanje odnosa sa vrhom Pentagona.

Kritičari smatraju da bi tako veliki brod, ukoliko bude izgrađen, mogao da postane skupa i ranjiva meta u uslovima modernog ratovanja. Posebno se ukazuje na iskustva iz sukoba u kojima su bespilotne letelice, protivbrodske rakete i satelitsko izviđanje pokazali da veličina više ne znači i bezbednost.

Još veće polemike izaziva projekat „Zlatna kupola”, zamišljen kao američki sistem odbrane od balističkih, hipersoničnih i drugih raketnih pretnji. Pentagon sada procenjuje da bi „objektivna arhitektura” sistema koštala oko 185 milijardi dolara, dok spoljne procene idu daleko više. Federal njuz netvork prenosi da je analiza Američkog instituta za preduzetništvo procenila da bi robusnija verzija sistema, sa troškovima rada, održavanja i zamene opreme, mogla da dostigne oko 3,6 biliona dolara tokom 20 godina.

Američke Svemirske snage su, istovremeno, pokrenule program razvoja svemirskih presretača, sa ciljem da se početna sposobnost demonstrira do 2028. godine. Zvaničnici tvrde da je sistem neophodan zbog razvoja hipersoničnog naoružanja, ali i sami priznaju da mnogi tehnički detalji još nisu poznati javnosti.

Zbog toga protivnici ovih projekata upozoravaju da Vašington ulazi u novu fazu vojnog trošenja u kojoj se politička simbolika, industrijski interesi i obećanja o tehnološkoj nadmoći prepliću sa realnim ograničenjima budžeta, tehnologije i strategije. U tom svetlu, „Zlatna flota” i „Zlatna kupola” sve više se predstavljaju kao test ne samo američke vojne moći, već i sposobnosti SAD da razlikuju održivu odbrambenu modernizaciju od skupih i rizičnih ambicija.