Ne postoji tačan odgovor kako će se razvijati AI u narednim godinama

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je danas da ne postoji tačan odgovor kako će se razvijati veštačka inteligencija u narednim godinama, ali da je neophodno pokazati spremnost za promene i suštinsku implementaciju veštačke inteligencije.

Jovanović je tokom „Future and AI samita” rekao da pre deset godina, kada je započet proces digitalizacije, niko nije mogao da pretpostavi do kojeg nivoa će se ona razviti i dodao da je današnji samit značajan jer okuplja ljude iz različitih sfera društva, poput sociologa, filozofa, privrednika, ali i ljudi koji se bave veštačkom inteligencijom.

„Stvarno je veoma teško reći, ne gde ćemo biti za deset godina, nego gde ćemo biti za tri ili četiri godine. Ono što ja mislim da je bitno, kao neko ko se bavi tehnikom i tehnologijom, da moramo što pre da prigrlimo veštačku inteligenciju, da je suštinski implementiramo i u privredi i u javnoj upravi, pa čak i IT kompanije treba da se menjaju i da što više koriste AI alate zato što će narednih deset godina i brzina i naša spremnost da koristimo veštačku inteligenciju odrediti narednih 100 godina”, objasnio je Jovanović.

Dodao je da se tehnologija menja velikom brzinom, kao i da je neophodno izvršiti velike promene u brojnim sistemima, kao što je, prema njegovim rečima, obrazovanje.

„Moramo da budemo spremni da se menjamo, da učimo, da primenjujemo nove alate, da menjamo mnoge sisteme, dakle da menjamo način obrazovanja. Mislim da tu postoji velika razlika između mlađih generacija koje dolaze u osnovne i srednje škole i načina na koji im obezbeđujemo da savladavaju nova znanja. Nije to samo unošenje i uvođenje veštačke inteligencije u nastavu, ceo koncept i kurikulumi naše nastave moraju da budu drugačiji”, naglasio je Jovanović.

On je istakao i neophodnost promena u visokom obrazovanju čiji programi, kako je rekao, često nisu promenjeni i po više decenija.

„Nove generacije traže nove sadržaje, a veštačka inteligencija sa tom dinamikom i promenom tehnologije je imperativ da menjamo sistem edukacije i obrazovanja”, naveo je direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Jovanović je rekao da Kancelarija za IT i eUpravu pokušava da bude predvodnik u digitalizaciji, ali da je neophodno da celokupna država radi na tom procesu.

„Značajno je što smo paralelno sa digitalizacijom radili na nekim pametnim, vizionarskim infrastrukturnim projektima, pa smo tako 2018. napravili državni data centar po najvišim tehničkim bezbednosnim standardima. Svega dve države imaju takve data centre tog kvaliteta, klase 4, to su Poljska i Srbija, pa smo 2021. uveli novi superkompjuter koji smo dali besplatno na korišćenje svim fakultetima, institutima, startupovima, naučno-tehnološkim parkovima”, objasnio je on.

Podsetio je da je država nedavno instalirala novi superkompjuter koji će besplatno biti na raspolaganju naučnim institucijama i dodao da će taj superkompjuter prvi put biti dostupan i privredi.

Naglasio je da sem napretka u tehnologiji, Kancelarija za IT i eUpravu radi i na obučavanju državnih službenika i osavremenjivanju njihovog znanja.

„Do kraja meseca ćemo objaviti poziv za obuku 500 državnih službenika za korišćenje majkrosoft kopilot alata i da implementiramo dubinski veštačku inteligenciju u eUpravu, da građani u jednoj laganoj komunikaciji sa AI četbotom mogu da urade sve usluge - zakažu termin za ličnu kartu ili pasoš, da upišu svoje dete u vrtić, osnovnu ili srednju školu”, najavio je Jovanović.

AI ima negativne i pozitivne efekte na finansijski sektor

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović izjavio je danas da veštačka inteligencija može da utiče i pozitivno i negativno na finansijski sektor zbog čega je neophodno da se dalje radi na unapređivanju sistema da bi oni bili otporniji na potencijalne hakerske napade.

Popović je tokom „Future and AI samita" rekao da savremeniji modeli veštačke inteligencije u finansijskom sektoru zahtevaju sve više opreza, ali da, sa druge strane, predstavljaju alat koji olakšava svakodnevno funkcionisanje.

„Ono što vidimo u poslednje vreme, pogotovo sa poslednjim frontline modelima koji izlaze, jeste da imaju sve veću sposobnost hakovanja, kompromitovanja bankarskih sistema, računa. Sa jedne strane poziva se na oprez, poziva na to da moramo da unapređujemo sisteme, kako u privatnom sektoru tako i u državnom, da budu odgovorniji na te potencijalne napade. S druge strane, ona predstavlja alat koji može značajno da poveća produktivnost, da pomogne ljudima u svakodnevnom funkcionisanju, tako da je to jedna bitka između rizika i između prilika, ali definitivno nešto što je deo budućnosti i bez čega ne možemo", poručio je on.

Kako je rekao, fokus u narednom periodu mora da bude na integraciji veštačke inteligencije u sisteme finansijskog sektora, ali bez izlaganja tih sistema i njihovih korisnika rizicima.

On je naglasio da je za smanjenje rizika ključna infrastruktura i dodao da država već poseduje superkompjutere i data centar koji je otvoren za naučnu zajednicu.

„Ključ je infrastruktura, i to je ono što je, što je zaista važno. Mi kao Srbija već imamo i superkompjutere i naš data centar koji su otvoreni prema našoj naučnoj zajednici, pravimo da imamo sve uslove da privatni sektor i da akademski sektor mogu da razvijaju nove proizvode, mogu da razvijaju proizvode za sigurnost i za korisnike. S druge strane, postoji jedan drugi deo koji se više tiče tržišta kapitala i to je pitanje blokčejna kao tehnologije na kojoj se zasnivaju finansijska tržišta budućnosti koja mogu da funkcionišu 24 časa nedeljno, gde su kliring i saldiranje instant, tako da tu ima isto dosta prilika koje mi planiramo da iskoristimo u periodu koji je pred nama", rekao je Popović.

Pomoćnik ministra finansija je ocenio i da će to što se Srbija pridružila SEPA sistemu plaćanja omogućiti dosta benefita građanima Srbije.

„Do sada ta plaćanja su trajala i po nekoliko dana, troškovi su često bili nekoliko procentnih poena od same transakcije. Sada ulazimo u jedan sistem koji je instant, plaćanja se dešavaju odmah, troškovi su manji i smatramo da će to zaista biti dobro i za privredu i za građane i da će doprineti i kvalitetu životnog standarda, ali će i doprineti bržem razvoju privrede", rekao je Popović.

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji možemo lakše da kontrolišemo gojaznost

Farmaceut Želimir Bantić izjavio je da je gojaznost bolest 21. veka, ali da ju je zahvaljujući tehnologiji i savremenim uređajima moguće lakše kontrolisati.

„Dobra vest je što danas imamo više alata nego ikada ranije da utičemo na gojaznost. Pored savremene tehnologije i uređaja koji nam omogućavaju da u realnom vremenu vidimo šta se dešava u našem organizmu, imamo i savremene terapijske opcije. Pored toga što je ljudima važno da znaju, jeste da i zdrave navike, male promene u toku svakodnevnog života utiču dosta na gojaznost i na smanjenje kilograma", objasnio je Bantić.

On je rekao da pravilan redosled obroka dosta smanjuje nivo šećera u krvi, kao i insulin i omogućava bolju upotrebu energije u organizmu.

„Pravilan redosled obroka drastično smanjuje nivo šećera u krvi, smanjuje insulin i omogućava nam da bolje koristimo energiju u našem organizmu i da se teže te masti talože oko naših organa", naveo je.

Naglasio je da je, s obzirom na to da ljudi sve češće postaju „robovi" tehnologije, važno da se ljudi ograniče i da svesno koriste savremene uređaje.

„Mislim da je jako bitno da se ljudi ograniče i da svesno koriste uređaje. Zato mi je zadovoljstvo što smo danas ovde svi zajedno na ovom AI samitu gde ćemo čuti i videti kako da zapravo mi kontrolišemo tehnologiju, a ne ona nas", istakao je Bantić.