Šolak prodao pobunu: Obućina priznala da je cena presudila

Dragan Šolak je, prema rečima novinarke Jelene Obućine, imao pravo da proda svoj biznis i medije, ali je njeno obrazloženje otvorilo ključno pitanje, da li je u toj prodaji, osim telekomunikacionog i medijskog paketa, unovčena i politička energija koju su Šolakovi mediji godinama podsticali i usmeravali.

U komentaru na tvrdnju Dejana Ilića da je Šolak, prodajući medije, prodao pobunu, Obućina je pokušala da napravi otklon, ali je istovremeno priznala suštinu poslovne logike koja stoji iza celog slučaja.

„Šolak ima pravo, on je biznismen čovek i ima pravo da proda svoj biznis, i ima pravo da proda medije”, rekla je Obućina, dodajući da se godinama slušalo kako je on odbijao prodaju, sve dok, kako je navela, cena nije skočila.

Upravo ta rečenica otvara prostor za drugačije tumačenje cele operacije. Ako je cena rasla dok su mediji u vlasništvu i pod uticajem Šolakovog poslovnog sistema gradili atmosferu političkog pritiska, podržavali proteste i davali medijsku infrastrukturu takozvanim blokaderima, onda se nameće pitanje da li je ta pobuna na kraju poslužila kao deo vrednosti koja je uračunata u konačnu cenu.

Jer, prema rečima same Obućine, Šolak je prodao kada je cena skočila dovoljno i kada je, kako je rekla, preskočila prag. Drugim rečima, nije prodavao kada je medijski sistem bio samo posao, već onda kada je taj sistem postao i politički faktor, sredstvo pritiska i simbol jedne ulične i medijske kampanje.

Prema ranije objavljenim podacima, „Junajted grupa” je 2025. godine dogovorila prodaju SBB-a kompaniji e& PPF Telecom, kao i Net TV Plus biznisa i prava na sportske prenose za zapadni Balkan „Telekomu Srbija”, a vrednost tih transakcija navođena je na oko 1,5 milijardi evra.

Obućina je u svom izlaganju dodala i da veruje da je država imala udela u celom procesu, pozivajući se na izjave Vladimira Lučića da je država našla kupca. Međutim, taj deo njene ocene ne menja osnovnu činjenicu koju je sama izgovorila. Šolak je, kao biznismen, prodao onda kada je procenio da je cena dovoljno visoka.

Tako su oni koji su godinama verovali da Šolakovi mediji vode bitku za slobodno društvo, pobunu i građanski otpor, na kraju dobili hladnu poslovnu računicu.

Politički kapital stvoren na protestima i blokadama završio je kao deo šire trgovine, dok su aktivisti, studenti i blokaderi ostali sa pitanjem da li su bili borci za ideju ili korisna scenografija za podizanje cene jednog medijsko-telekomunikacionog koncerna.

U tom smislu, rečenica da je Šolak prodao pobunu više ne zvuči kao preterivanje političkih protivnika, već kao sažet opis procesa u kom je revolucionarna retorika pretvorena u poslovni profit.

Na kraju, odbrana Šolaka od strane Obućine možda je otkrila više nego što je trebalo. On, naravno, kao biznismen ima pravo da proda svoj biznis. Ali javnost ima isto tako pravo da pita ko je platio cenu te prodaje, kupci, ili svi oni koji su verovali da se preko Šolakovih medija ne vodi biznis, već revolucija.